ЧУВА ВИД, ПАМЋЕЊЕ И КОСТИ, ШТИТИ ОД РАКА Дивља биљка злата вредна почиње да расте већ крајем фебруара

За неколико дана почиње сезона влашца — дивљег црног лука, односно биљке злата вредне.

Иако многи влашaц радо користе као додатак салатама, јер има благу арому црног лука, ова самоникла биљка из породице алијума (млади црни лук, празилук) има бројне здравствене користи.

Влашaц је богат витаминима Ц, А и К, витамином Б8, а од минерала гвожђем, фосфором, калцијумом, калијумом и магнезијумом. Његова лековита својства слична су као и код осталих врста лука.

Превенција рака

Спроведено је више студија које указују на то да алијуми, укључујући и влашaц, могу помоћи у превенцији или борби против рака.

Одређена једињења присутна у влашцу, укључујући сумпорна једињења, могу спречити раст и ширење канцерогених ћелија у организму. Иако су та истраживања још у раној фази, постоји читав низ студија које указују на исто — да влашaц и друге биљке из породице алијума могу допринети превенцији рака.

Превенција остеопорозе

Влашaц је богат витамином К, који има кључну улогу у одржавању густине костију. Научници тренутно испитују колико су суплементи витамина К ефикасни у лечењу остеопорозе, иако се у појединим деловима Азије већ користе као део терапије. Витамин К се препоручује у детињству и раном развоју како би се унапредила густина костију током живота, а намирнице које садрже витамин А, попут влашца, могу допринети смањењу ризика од развоја остеопорозе у каснијем добу.

Побољшање памћења

Влашaц садржи и холин и фолат. Свака од ових супстанци појединачно повезује се са унапређењем когнитивних функција. Истраживања показују да одрасле особе које уносе више намирница богатих холином постижу боље резултате на тестовима когнитивних способности, док се низак ниво холина доводи у везу са повећаним ризиком од развоја Алцхајмерове болести.

Фолат, односно фолна киселина, проучаван је у вези са когнитивним поремећајима, али и поремећајима расположења. Комбинација холина и фолата у влашцу може допринети бољем памћењу и смањењу ризика од развоја стања попут деменције и Алцхајмерове болести.

Чува вид

Влашaц је богат каротенима (лутеин и зеаксантин) који су директно одговорни за смањење оксидативног стреса у очном систему. Према студијама, доприносе одлагању појаве катаракте и могу помоћи у успоравању или спречавању макуларне дегенерације.

Олакшава варење

Алил сулфиди и друга органска једињења у влашцу пружају сличне користи организму као и бели лук, односно олакшавају тегобе са варењем.

Такође има природна антибактеријска својства која могу да елиминишу широк спектар бактерија, посебно оних из породице салмонеле.

Побољшава здравље срца

Влашaц садржи органско једињење алицин, које према истраживањима може да смањи ниво „лошег“ холестерола и помогне у снижавању крвног притиска.

Богат је и кверцетином, који се доводи у везу са смањењем ризика од атеросклерозе, можданог удара и срчаног напада.

Јача имунитет

Влашaц је богат витамином Ц и може допринети јачању имуног система стимулисањем производње белих крвних зрнаца. Према истраживањима, подстиче и производњу колагена, који је важан за стварање нових крвних судова, ћелија и ткива.

Нутритивна вредност

Пошто се влашaц најчешће користи као додатак јелима, нутритивне вредности рачунају се на основу једне супене кашике.

Једна супена кашика садржи:

1% препорученог дневног уноса витамина А

2% препорученог дневног уноса витамина Ц

Једна супена кашика свежег влашца садржи:

Калорије: 1
Масти: 0 г
Холестерол: 0 мг
Натријум: 0 мг
Угљени хидрати: 0 г
Протеини: 0 г

На шта обратити пажњу

Влашaц се углавном конзумира у мањим количинама као додатак јелима. Умерена употреба је безбедна, али прекомерна конзумација може изазвати бол у стомаку и проблеме са варењем.

Како припремити влашaц

Влашaц има благ, љуткаст укус, између белог и црног лука. Најбоље је користити га свежег.

Најчешће се ситно сецка и посипа по готовом јелу, али може се користити и у већим количинама, сиров или термички обрађен.

Предлози:

посути преко хлеба

исецкати и пропржити с млевеним месом

додати преко печеног кромпира

умешати у путер

убацити у свежу салату

Влашaц почиње да расте у пролеће, када температуре пређу 5 степени Целзијуса. Први изданци јављају се у марту или априлу, у зависности од климе. Биљка је вишегодишња и сваке године даје нове избојке.

Б92