ОКРИВИО КОМШИЈУ ДА ГА ТРУЈЕ Лекари открили да је тражио савете ChatGPT-а!

У чланку се описује да је бромизам био „добро препознат” синдром почетком 20. века, а сматрало се да је доприносио готово једној од десет психијатријских хоспитализација у то време.

Пацијент, 60-годишњак, лекарима је рекао да је, након што је прочитао о негативним ефектима натријум-хлорида (кухињске соли), консултовао ChatGPT о избацивању хлорида из исхране и почео да узима натријум-бромид током три месеца. Ово је учинио упркос напомени да „хлорид се може заменити бромидом, али вероватно у друге сврхе, као што је чишћење”. Натријум-бромид се раније користио као седатив.

Аутори чланка са Универзитета у Вашингтону у Сијетлу истакли су да случај показује „како употреба вештачке интелигенције може потенцијално допринети развоју превентабилних нежељених здравствених исхода”.

Међутим, будући да нису имали приступ разговору пацијента са ChatGPT-ом, није било могуће утврдити тачно који је савет chatbot дао. Када су аутори сами консултовали ChatGPT о томе чиме се може заменити хлорид, одговор је такође укључивао бромид, без специфичног здравственог упозорења и без питања о разлогу за тражење таквих информација, „како претпостављамо да би то учинио медицински професионалац”, навели су.

Аутори упозоравају да ChatGPT и друге AI апликације могу „генерисати научне нетачности, не бити способне за критичку дискусију резултата и на крају допринети ширењу дезинформација”.

Компанија је прошле недеље најавила надоградњу chatbot-а и тврдила да је једна од највећих предности GPT-5 верзије боља способност одговарања на здравствена питања, уз проактивно „указивање на потенцијалне ризике”, попут озбиљних физичких или менталних обољења. Ипак, нагласила је да chatbot није замена за професионалну медицинску помоћ и да није „намењен за дијагнозу или лечење било ког здравственог стања”.

Чланак напомиње да је пацијент користио ранију верзију ChatGPT-а, пре лансирања GPT-5. Иако вештачка интелигенција може служити као мост између научника и јавности, технологија носи ризик од „деконтекстуализованих информација” и мало је вероватно да би лекар предложио натријум-бромид као замену за кухињску со.

Аутори закључују да лекари треба да узму у обзир употребу AI при провери извора информација које пацијенти користе.

Пацијент је примљен у болницу, наводећи да га можда трује комшија и да има више дијеталних ограничења. Упркос жеђи, био је параноичан према понуђеној води. Покушао је да побегне из болнице у року од 24 сата од пријема, а након хоспитализације лечен је због психозе. Када се стабилизовао, пријавио је симптоме бромизма, укључујући акне на лицу, појачану жеђ и несаницу.

Честа болест у 20. веку

Бромизам је био релативно чест почетком 20. века. Бромиди су се користили у медицини као седативи и антиконвулзиви, а могли су се наћи и у разним лековима и тоницима. Хронично уношење бромида (најчешће натријум-бромида или калијум-бромида) у већим количинама доводило је до токсичности јер се бромиди споро излучују из организма.