"БЕЛО ЗЛАТО" СВЕ СКУПЉЕ Литар магарећег млека кошта 50 евра, а за килограм сира од магарице треба издвојити оволико ЕВО ЗАШТО ЈЕ ТАКО ПАПРЕНО
Магареће млеко, сапуни и сир од магарице су међу најскупљим производима нашег сточарства, а разлог лежи у малој количини млека које та животиња даје.
Магарац је вероватно најнеправедније запостављена и потцењена животиња у српском сточарству јер по свим прорачунима није скупа за одржавање, скромна је и корисна, а производи које даје сматрају се ретким и изузетно скупим деликатесима.
Предрасуда о „тврдоглавом“ магарцу настала је јер животиња одбија ризик: када осети опасност, не иде даље. То је инстинкт који је кроз историју чувао товар и људе на планинским стазама. У пракси, магарци су друштвене и сналажљиве животиње чак и „тактични“ када је храна у питању, што узгајивачи често примећују на фармама.
Око 1.000 раса магараца има у Србији
Од око 50 милиона одомаћених раса магараца који живе на фармама широм света, само нешто више од 1.000 их је у Србији. И док се у разнима земљама углавном узгајају три основне савремене врсте - афрички дивљи магарац, азијски (кулан) и кијанг магарац, посебно је занимљиво то што на нашим просторима опстаје и размножава се аутохтона раса балканског магарца. А производи које он даје спадају у најскупље на свету!
Један од њих производи се у Засавици, резервату природе који броји око 300 музних магарица значајних због чињенице да дају ретко и лековито магареће млеко. Управо од тог млека прави се најскупљи сир на свету, симболично назван „пуле“, што је назив за магареће младунче.
Килограм сира 1.200 евра
Килограм овог сира достиже и 1.200 евра, а све што се изради у Засавици унапред је распродато. На високу цену утиче, пре свега, чињеница да једна магарица годишње даје свега 15-20 литара млека, а да би се добио 1 кг сира потребно је чак 25 литара магарећег млека.
БРОЈКЕ
850–1.000 грла магараца има у Србији - веће фарме на Засавици, Старој планини и Поморављу (Бобово).
10.000 динара износе субвенције по грлу
Економија „белог злата“: зашто је литар 50 евра
Мала дневна производња: просечно ~0,3 Л млека по магарици дневно.
Огроман улаз за сир: треба 25–30 Л млека за 1 кг сира.
Дуг биолошки циклус: гравидитет 330–370 дана, по правилу једно пуле.
Сезонски „пикови“ потражње: зима, период респираторних инфекција → листе чекања.
Ценовни репер: фарме код нас млеко пакују у бочице (нпр. 0,2 Л), литар око 50 €; сир од магарећег млека убраја се међу најјскупље на свету.
Када се све сабере мало, скупа јединица производа, стабилна потражња цена је последица реалних ограничења, не маркетинг трика.
Магарица је пашна животиња и у добрим условима (чиста вода, пашњаци) производња природно нагиње ка „органском“ карактеру. Млеко се због високог витамина Ц (термо-осетљив) не кува; фарме га шок-замрзавају и тако пласирају у бочицама за директну употребу.
ЧИЊЕНИЦЕ
Реткост: мала популација + ниска дневна млечност.
Стрпљење: дуг циклус размножавања и одгоја.
Прича: традиционална и lifestyle нарација (здравље, природа, луксузна козметика) диже вољност за плаћање.
0,3 Л млека на дан по магарици (просек)
25–30 Л млека → 1 кг сира
50 € / Л – репер цена
60× више витамина Ц него у крављем млеку (оријентационо)
Шта је у млеку
Састав: албуминско млеко (више албумина и глобулина, мање казеина); маст 1,3%, са преовлађујућим незасићеним масним киселинама.
Лактоза: висока није за особе с интолеранцијом на лактозу.
Традиционална употреба: деценијама се помиње уз респираторне тегобе; произвођачи истичу имунитет као бенефит.
Напомена: здравствене тврдње траже медицински савет; у пракси се млеко често користи као допуна, не замена терапији.
Од магарећег млека праве се креме, сапуни, лосиони, likeri. Козметика монетизује мале количине кроз већу додату вредност по јединици и олакшава извоз нишних серија.
Курир Бизнис/Блиц