ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Шардоне, глобални бренд

У великој конкуренцији медаље са највише платине припала је шардонеу сигнум новосадске винарије „Фруг”, једној са освојених великих 96 бодова (од могућих сто) из бербе 2023. Са једним бодом мање, која су, такође окићена платинастом медаљом, било је осам вина. Четири су била шардонеи и по један грашац, тамјаника, совињон блан и куве. 

Са 93 бода оцењена су само два вина: шардоне и тамјаника. Са 92 бода опет шардоне и совињона блан, оба из бербе 2024. Међу девет белих вина са 91-им оцењеним бодом су три шардонеа и три грашца.

Таква доминација једне сорте на неком великом међународном оцењивању ретко се догађа. Ако је уопште икада забележена. Макар се радило и о шардонеу, најпопуларнијој сорти на планети. Данашњу колумну јој посвећујем, читаоци примећују да се о њој најмање говори и пише, зато и премало зна.

Шардоне јесте најпопуларнија, засигурно зато што се безмало на свим меридијанима и паралелама добро сналази и успева, дајући привлачна вина од оних једноставних, па до оних најкомплекснијих рађених с великим амбицијама. Шардоне је једна од најстаријих винских сорти. Има велики број синонима. Највише се гаји у Француској у Шампањи, затим у САД у Калифорнији, и многим другим винородним крајевима на свим континентима. 

О шардонеу се код нас говори тек у најновије време, мада га је било у нашим виноградима. Међутим, све до недавно између пино ноара и шардонеа нису прављене разлике. Сматрало се да су то синоними исте сорте. Касније се дошло до сазнања да и поред велике сличности, ове две сорте се јасно разликују по неким морфолошким детаљима, а исто тако и неким биолошким карактеристикама.

Због великих видљивих сличности посађен у виноградима службено је вођен као пино бели, сорта која је била веома популарна у бившој Југославији. У њој су све до распада земље неприкосновено доминирала два бела пиноа: винарија у Вршцу и Ердуту. Тек почетком деведесетих година прошлог века, код нас је стигао глас о шардонеима, која су владала светом вина. Самим називом, лепим и звучним, лако памтљивим брзо је улазио у моду и код наших љубитеља вина. 

Сећам се времена у коме је Ердут био у саставу Републике Српске Крајине. С професором др Лазом Аврамовим, тад већ у дубоким годинама, пожелео сам да видим плантажу у којој се тих година рађао чувени бели пино. Домаћин нам је био директор винарије Божидар Пурковић. Велики виноградарски зналац проф. Аврамов свако мало застајао се и вртео листове лозе са чокота.

Једног тренутка обратио се домаћину: „Драги пријатељу, ово није пино бели, ово је шардоне!” Директор Пурковић није крио своје задовољство. Свом првом сараднику је рекао: „Од сутра прекините са флаширањем белог пиноа и договорите се са штампаријом о новој етикети шардонеа”.

Било је то време велике популарности вина, које се у свету толико увукло под кожу и заразио све, до те мере да је настао израз и покрет ABC Anything but Charodonnay (Све само не шардоне). Шардоне је био на најбољем путу да оствари глобалну доминацију. Чак је са конгреса OIV-еа у Лисабону упућен апел виноградарским земљама света да се врате својим аутохтоним сортама како ускоро не би били осуђени да пијемо само неколико светских вина. 

Професор Аврамов објаснио нам је да је најлакше разликовати шардоне од пиноа белог по листу, на основу дршкиног уреза (код шардонеа је редовно отворен, а код пиноа најчешће затворен. Петељка листа код првог је зелене боје, а код другог црвенкаста. Код шардонеа је и наличје листа знатно мање маљаво. Има разлика и у нерватури листа.

Шардоне спада у групу пинотних сорти. Један од родитеља му је можда баш пино бели. Или, можда, неки други од пиноа, сиви или црни... Име је засигурно добио по бургундијском селу Шардоне. 

Савременим методама дијагностике, које дакако укључују и анализе ДНА (ДНК) откривено је да је настао спонтаним укрштањем једног од пиноа и једног старог култивара знаном под француским називом gues blan. Хрвати тврде да је реч о родитељу који потиче из Далмације, одакле су га вероватно Римљани пренели у Бургундију у Француској.

Шардоне је сорта која воли каменита и кречњаком богата, шкрта и водопропусна земљишта. Тражи најбоље положаје, преферира топлину, али не и врућину, стога, за добијање елегантних, аристократских вина није за вреле крајеве југа.

Шардоне је тренутно најпознатија бела винска сорта у свету. Вино јој је „глобални бренд”, безмало да нема потрошача које ово име не асоцира на вино. Због своје изузетне каквоће, али и прилагодљивости воле га произвођачи грожђа. Изузетно је погодна сорта за различите винификације.

Захваљујући раном дозревању и добром накупљању шећера, прикладна је и за хладна подручја. А висок садржај киселина и њихова стабилност препоручују је и за успешну производњу и у врло топлим подручјима. Даје велика светска вина врло погодна за архивирање, као и добра предикатна вина (касне бербе). 

Од свих белих вина најпогоднија је за држање у барику, а ако је јачи од 13 посто алкохола, тај се поступак чини неопходним. Својим сортним својствима потврдио се и као прворазредна сорта и за пенушце, и то не било где, него у Шампањи, што је чудесно открио и маестрално искористио Дом Перињон. Али то је друга прича.