ВЕКОВИ ОЖИВЕЛИ У ВИТРИНАМА ИСТОРИЈСКОГ МУЗЕЈА СРБИЈЕ! Круна краља Твртка, крст Светог Саве и студенички крст поново заблистали
Историјски музеј Србије укључио се у изложбу „Чекајући сталну поставку” реконструкцију могућег изгледа круне краља Твртка I Котроманића, затим реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве, као и копију студеничког крста са северних врата Богородичине цркве, које су ручно израђене старим техникама у консултацијама с релевантним стручњацима.
Реконструкцију круне краља Твртка I Котроманића израдио је филиграниста Горан Ристовић Покимица у консултацијама са археологом Марком Алексићем. Круна је израђена према аналогијама из датог периода, с посебним освртом на заветну анжујску круну из 14. века. Љиљан, као основни мотив анжујске владарске куће, још раније је усвојен као владарски симбол у српским земљама.
Круна с љиљанима се, наиме, појављује и на кованицама Твртка I Котроманића, који је носио титулу „краљ Србљем, Босни, Поморју, Хумској земљи, Доњим крајем, Западним Странам, Усори и Подрињу”.Реконструкција је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, аметистима, рубинима, турмали-нима, гранатима и смарагдима.
Реплику ручног крста – ставротеке Светог Саве такође је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на оригинал који се чува у Музеју католичке дијецезе Борџија у Пијенци. Крст с натписом „Сава први архиепископ и патријарх српски” чува се у овом музеју као дар папе Пија II. Реликвија потиче из ризнице манастира Жича, одакле ју је удовица Лазара Бранковића склонила на двор свог оца Томе Палеолога, деспота Мореје, у страху од османског надирања. Из истих разлога, њен отац је 1461. године реликвију пренео у Италију, где се од тада чува.
Реплика је урађена од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, горским кристалом, аметистима и сафирима.
Копију студеничког крста, једног од познатих симбола српског градитељства и културе из времена великог жупана Стефана Немање, израдио је вајар Владимир Јаблановић. Камена композиција у облику диска урађена је по узору на чувену представу студеничког крста који се налази изнад северних врата Богородичине цркве и од исте врсте мермера.
Камена пластика у мермеру чини посебно културно-уметничко богатство Богородичине цркве о чему сведочи и овај крст на коме се спајају ранохришћанска симболика сидра, које означава спасење и сигурност, и симболика плодности и напретка, представљена у виду флоралних украса на његовим крајевима.
Није згорег подсетити на то да је Историјски музеј Србије на изложби „Чекајући... ”, која својим концептом наговештава будуће целине сталне поставке, пред посетиоце изнео највредније предмете из својих збирки, међу којима се издвајају предмети који су део заоставштине две нововековне српске династије – Карађорђевић и Обреновић.
Изложен је такође и оловни печат великог жупана Стефана Немање из друге половине 12. века, затим новчићи владара из династије Немањић, караф краља Милана Обреновића, фотографија краљице Наталије у богато декорисаном емајлираном раму и Орден Милоша Великог IV реда, кристални бокал с грбом Краљевине СХС ...