ЈЕ Л' БИСТЕ ДОПУСТИЛИ СВОМ МАЛОМ НАСЛЕДНИКУ ДА ДИРА МИЛИВОЈА? Ново истраживање показује како бебе заиста реагују на змије
Волите изласке и испијање кафе, љубитељ сте несвакидашњих места и притом сте родитељ који учи своје дете да се не боји ничега, па ни необичних кућних љубимаца?
Ако желите да спојите све наведено, добијете пет кафе Врт 204. Он нуди лепе напитке и друштвене игре у дивном зеленом амбијенту где вас чекају птице, кунићи, егзотични гуштери и Миливоје, лоптасти питон који ће се, по вашој жељи, из руку особља преселити у ваш загрљај.
А да ли бисте допустили свом малом наследнику, који увек и свуда иде са вама, да помази Миливоја, или бисте ипак размислили пре него што мале руке дохвате необичног, хладног љубимца? Научници кажу да не треба да бринете, јер се бебе не боје змија и опуштено се играју с њима.
Недавно истраживање указало је на то да је нетачно да се људи рађају са урођеним страхом од змија и да мала деца немају природан страх од ових гмизаваца.
У студији објављеној у емисији „Људско тело: Откривене тајне вашег живота“ на BBC Two, бебе су показале радозналост, а не страх, када су се нашле у простору за игру са змијама, што потврђује да су такви страхови стечени, а не урођени.
Студија Универзитета у Вирџинији открила је да су 11-месечне бебе показале интересовање и пажњу кад су гледале слике змија које су биле упарене са уплашеним гласовима, што указује да емоционални контекст игра значајну улогу у развоју страха.
Истраживања указују на то да су страхови углавном научена понашања, обликована посматрањем реакција других особа. Бебе се не плаше змија по природи, већ прихватају знаке и реакције од својих старатеља, односно родитеља.
Ако родитељ или старатељ показује да га мучи офидиофобија или страх у близини змија, беба може развити сличну фобију. Међутим, без излагања негативним реакцијама, бебе прилазе змијама са радозналошћу, а не са страхом, што указује на то да је страх више производ окружења и посматрања него инстинкта.
Ови налази указују на то да на дечје страхове значајно утичу њихова околина и реакције родитеља. У регијама где су сусрети са опасним животињама чешћи, усађивање здравог нивоа опреза је од суштинског значаја. Међутим, сви они који имају јаке фобије могу спречити преношење страхова тако што ће ублажити реакције у близини деце. Разумевање да се реакције на страх уче отвара путеве за ране интервенције и образовање, потенцијално смањујући преваленцију одређених фобија код будућих генерација.
