ЦЕНЕ НЕКРЕТНИНА ДИВЉАЈУ, БРОЈ КУПАЦА СТАГНИРА Квадрат стана у овом граду достигао 12.000 евра ВОЈВОДИНА „УЗЕЛА“ НАЈВЕЋИ ДЕО ТРЖИШТА ЊИВА
Тржиште некретнина у Србији у првој половини 2026. године вредело је чак 4,2 милијарде евра, што је 10,1 одсто више него у истом периоду прошле године.
Међутим, број купопродајних уговора готово да није повећан – закључена су 61.343 уговора, свега 0,2 одсто више него годину дана раније.
Тај несклад између броја трансакција и њихове вредности најбоље показује шта се дешава на тржишту: некретнине се продају за све веће износе, иако број купаца и трансакција не расте истим темпом.
Станови и даље убедљиво носе тржиште. У њихову куповину уложено је 2,5 милијарди евра, односно 61 одсто укупне вредности промета.
Најскупљи стан продат у првој половини године налазио се на Старом граду у Београду. Плаћен је 2,6 милиона евра, а квадрат је достигао цену од чак 12.000 евра.
2,5 милијарди евра вредност промета станова
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 2,1 милион евра, док је најскупље гаражно место плаћено 77.000 евра.
Док Београд доминира тржиштем станова, гаража, пословних простора и грађевинског земљишта, Војводина има своју посебну „дисциплину“ у којој убедљиво предњачи.
На регион Војводине отпада чак 69 одсто вредности укупног промета пољопривредног земљишта у Србији.
То практично значи да се од сваких 100 евра потрошених на куповину њива у Србији чак 69 евра односи на трансакције у Војводини.
Мање продатих њива
Посебно је занимљиво шта се дешава са пољопривредним земљиштем.
У првих шест месеци број купопродајних уговора за њиве на нивоу Србије смањен је за 14,1 одсто. Ипак, вредност промета повећана је за чак 18,8 одсто.
Другим речима, тржиште је имало мање трансакција, али је кроз њих прометовано знатно више новца.
За пољопривредно земљиште у Србији издвојено је 125,6 милиона евра, а скоро седам десетина те вредности односи се на Војводину.
То је још једна потврда да војвођанска њива није само пољопривредни ресурс већ и значајна инвестициона категорија.
Покрајина има веома снажну позицију и када су у питању куће. На Војводину отпада 43 одсто вредности промета кућа, док је њен удео у промету викендица још већи – чак 57 одсто. Тако се јасно оцртава разлика између два највећа тржишта у Србији: Београд је центар станоградње и урбаних некретнина, док је Војводина најјача у земљишту, кућама и викендицама.
Број уговора у купопродаји кућа у Србији смањен је за 2,2 одсто, али је вредност тржишта порасла 7,5 одсто.
Укупно је за куће издвојено 328 милиона евра, а Војводина учествује са 43 одсто укупне вредности тог промета.
Војвођанске куће тако, поред станова, остају једна од најзначајнијих категорија некретнина у покрајини.
Иако станови носе највећи део тржишта, неки други сегменти бележе још динамичнији раст.
Вредност прометованих пословних простора порасла је за чак 30 одсто, уз повећање броја уговора од 6,4 одсто.
Гаражни простори су повећали вредност промета за 16,8 одсто, уз 9,6 одсто више уговора, док је вредност грађевинског земљишта повећана 3,2 одсто, уз чак 14,9 одсто више купопродајних.