Као за рубрику веровали или не, радници запослени у зрењанинској „Робној кући Београд“, њих око 200, плате и до-приносе који им нису уплаћивани неколико година пре отварања стечаја и приватизације, морали су да потражују судским путем, јер су у Агенцији за приватизацију и лиценцирање стечајних управника и свим надлежним министарствима на њих једноставно заборавили.
- Када су Робне куће продате „Верано моторсу“ 2007. године, већини запослених, који су своје испоставе имали буквално у свим већим градовима бивше Југославије, исплаћене су плате и доприноси за неколико година уназад, коли-ко им послодавац зараде није исплаћивао. Неком грешком или превидом, не знам како, али цео Зрењанин и сви запослени су заборављени, па радници, а било их је око 200, нису добили ни динар - каже Константин Ранков, зрењанински адвокат који заступа све бивше раднике зрењанинске „Наме“.
Зрењанинцима није преостало ништа друго него да пресавију табак и туже државу. Јер, пре одласка у стечај, „Робне куће Београд“ биле су у готово стопостотном власништву државе, односно у друштвеном власништву. Само један делић је био у рукама малих акционара.
- Тужили смо државу, а спор траје две деценије. Недавно су почеле да стижу прве правоснажне пресуде и верујем да ће се то догодити и са свим осталима. Радницима нису исплаћивани минималци и доприноси неколико година, негде од 1995 - 1996. па све до 2002. године. Износи нису велики, од 150.000 до 200.000 динара, али је досуђена и камата, па је то већ озбиљнија свота. Држава је овај процес отегла, жали се стално, а то само повећава трошкове. Обавестио сам о томе све који треба да знају, али забадава - истиче Ранков.
Многи бивши радници „Робних кућа Београд“ више нису међу живима, па ће новац стићи на рачуне наследника.
- Верујем да ће ускоро бити решени и остали предмети и да ће бивши радници или њихови наследници бити исплаћени. Надам се, јер не бих волео да идемо до Стразбура. Ко би могао свету да објасни да су надлежни из Агенције који су, узгред речено, добро награђени кад је окончан стечај, прво заборавили на 200 људи, а онда још и судски процеси трају две деценије – пита се зрењанински адвокат Константин Ранков.
Текст и фото: Ж. Балабан
