Од јануара ове године ми смо у сектору метал радили електроормане за струју и зарадили смо 17 милиона динара, притом од државе добијамо месечно рефундацију на конто особа с инвалидитетом око 700.000 динара и опет испада како не можемо да зарадимо за плату, истиче председник самосталног синдиката у ДЕС-у Лајош Береш, који је у ДЕС-у запослен од 1989. године. Стално им, додаје, говоре да су дужни, али није радник направио дуг.
Сад се појавио бојазан код радника да ће се поновити 2018. година, од кад нам дугују пет месечних зарада, каже Береш.
Од 30 запослених, 18 њих су особе с неком врстом инвалидитета. Међу њима је и један брачни пар, те од њихове плате зависи цела породица, а ништа лакше није ни самохраној мајци оштећеног слуха која има глувонемо дете. Како би скрпили крај с крајем, принуђени су да позајмљују новац од најближих, па чак и од банака, а све те дугове треба кад-тад вратити.
Током 2019. године држава је испунила све обавезе према запосленим особама с инвалидитетом у новосадском предузећу ДЕС, као што су субвенције на плате и за репроматеријал, међутим извештај да су плате исплаћене не постоји.
Немамо извештај да су исплаћене све плате, а немамо право да дајемо делимично, ми новац имамо у буџету и чекамо да видимо када ће руководство да испоштује целу процедуру, да обезбеди плату и за оне који нису особе с инвалидитетом и да плате буду свима исплаћене, рекао је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, додајући да ово није први пут да се овакве фирме нађу у независној ситуацији.
Одржаће, додао је министар, састанак с руководством предузећа да виде да ли могу да помогну да запослени изађу из свега овога.
Притом, од 4. септембра смо на плаћеном одсуству до краја децембра, додаје Береш, огорчен што их се надлежни сете само када је Међународни дан особа са инвалидитетом.
Њима није, како објашњава, никакав проблем да раде, они хоће, али и да добијају плату, а не да раде за дугове!
Само желимо да живимо и радимо као сав нормалан свет. То је наш хлеб, наша зарада, поручује Береш.
Током ванредног стања, од средине марта, радници који живе ван Новог Сада нису одлазили на посао, те им је и плата била смањена на 30.000 динара, односно на суму новца коју је држава исплаћивала послодавцима по раднику. Поводом целе ситуације с неисплаћеним зарадама радника, из предузећа ДЕС остали смо ускраћени за коментар.
Л. Радловачки
