ЗГРАДЕ И МОСТОВЕ ПРОЈЕКТОВАЋЕ ПАМЕТНИ АЛГОРИТМИ Грађевинарство у Србији више никада неће бити исто
Док се Србија убрзано гради и претвара у једно од највећих градилишта у овом делу Европе, грађевинску индустрију очекује нова технолошка револуција.
Након увођења BIM технологије следећи велики корак је примена вештачке интелигенције, која би могла из корена да промени начин пројектовања, изградње и управљања инфраструктуром.
На конференцији „Будућност грађевинарства кроз паметне податке: BIM сусреће AI“, одржаној у Привредној комори Србије, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић поручио је да будућност грађевинарства више није само у бетону, арматури и челику, већ у подацима и паметним системима.
– Ако је BIM поставио темеље дигитализације грађевинарства, онда је вештачка интелигенција следећи корак. Она омогућава да подаци постану паметни, корисни и стратешки важни за доношење одлука – истакао је Јовановић.
Према његовим речима, AI ће у наредним годинама значајно унапредити пројектовање објеката, управљање ризицима, контролу трошкова и ефикасније коришћење ресурса. Он је подсетио да грађевинска индустрија има кључну улогу и у изградњи дигиталне инфраструктуре, наводећи као пример Државни дата центар у Крагујевцу, један од најважнијих симбола дигиталне трансформације Србије.
Вештачка интелигенција већ данас може да анализира BIM моделе и извлачи податке који су до сада захтевали сате рада стручњака
Председник BIM Србија Велјко Јањић објаснио је да вештачка интелигенција већ данас може да анализира BIM моделе и извлачи податке који су до сада захтевали сате рада стручњака.
Велика улагања у АИ
Јовановић је најавио и наставак великих улагања у развој вештачке интелигенције-АИ.
План је да Србија до 2030. године повећа капацитете националног суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора, што би требало да отвори нове могућности за привреду, науку и иновације.
– Довољно је унети IFC фајл у AI систем и добићете информације о површинама просторија, распореду елемената, па чак и прелиминарне оцене појединих пројектних решења. Одговори можда неће бити савршени, али ће бити изузетно корисни и брзи – нагласио је Јањић.
Он је додао да вештачка интелигенција пружа огромне могућности за унапређење пословања, али да је неопходно њено одговорно и правилно коришћење.
Иначе, BIM (Building Information Modeling) представља дигитални начин планирања, пројектовања, изградње и управљања објектима. Од 1. јануара 2028. године сви грађевински пројекти у Србији мораће да буду пројектовани у BIM технологији.
За разлику од класичних 3Д модела, BIM је комплетна база података о објекту која прати његов животни циклус – од првог цртежа до одржавања након изградње. У њему се налазе подаци о материјалима, инсталацијама, трошковима, роковима и свим другим елементима важним за успешну реализацију пројекта.
Међу најзначајнијим пројектима који се већ реализују уз помоћ BIM технологије налазе се комплекс за Експо 2027 у Сурчину и будући београдски метро, што показује да је дигитална трансформација грађевинарства у Србији већ увелико почела.