Нема препродаје кредита агенцијама

О агенцијама које би откупљивале кредите које грађани не враћају дужи период код нас се говори већ годинама. Почетак рада ових институција већ неколико пута је најављиван,

али се ништа није десило, а како сада стоје ствари, до тога неће доћи, бар не брзо, информација је која стиже из Народне банке Србије.

У НБС кажу да банке потраживања физичких лица не могу да продају било каквим фондовима, фирмама,агенцијама и сличним институцијама тако је и предвижено Законом о заштити корисника финансијских услуга. Тренутно таква уступања су могућа само између банака.У НБС наглашавају да моментално не планирају измене на том палну  - дакле и даље све остаје између банака. Познат је проблем ненаплативих кредита у Србији. Ниво ненаплативих кредита је око 350 милијарди динара за правна лица, а код грађана око 70 милијарди динара,односно на њих отпада тек петина.

Ови несавесни дужници, који су из било којих разлога постали неажурни, па свој обавезе не измирују дуже од 60 дана још не морају да стрепе од агенција. Ипак, то не значи да им судски извршитељи неће закуцати на врата, али треба рећи да они то могу да ураде само на основу судске одлуке. Да би се то десило потребно је да банка тужи клијента и добије спор, па да се стигне до извршења.

Ову материју би најбоље било регулисати на начин како се то ради у другим земљама, уз псотојање одговарајућих прописа, указује Зоран Грубишић са Београдске банкарске академије

- Уступање поменутих потраживања агенцијама и сличним институцијама постоји у свету, па би могло да се примени и код нас, али је потребно донети добру регулативу и омогућити да она функционише - каже Грубишић.

Он нагалашава да је ниво ненаплативих кредита веома разликује од банке до банке. У неким банкама је ушеће ненапалтивх зајмова скоро симоблично, док у другима много више оптерећује пословање. Уколико се ова потраживања уступају уз дисконт могуће је да ће поједине банке бити заинтересоване да од колега преузму клијента који се нашао у проблему и није у прилици да враћа кредит. Поједине банке имају добро организована и развијена одељења која се баве наплатом стамбених кредита па би могли бити заинтересовани да преузму део посла од колега.

За грађане је најбоље да не дођу у ситуацију да не могу да измире рате, а ако се то ипак деси, потребно је да пре доспећа дођу у банку. Тада имају шансу да се договоре о одгоди плаћања обавеза или грејс периоду, што је и за њих и за банку много боље. Наиме, банке не могу да уступају ове зајмове агенцијама, али зато могу да ангажују агенције да подсећају њихове клијенте да имају обавезу да плате дуг...

Д. Вујошевић

 

Пеј Пал у Србији ради

Наручивање и плаћање робе путем интернета све је популарније у Србији. Поред приступачних цена томе је допринела и законска регулатива.Најпопуларнији је шопинг, али и продаја преко Пеј Пала. Пеј Пал је увео опцију слања новца за грађане Србије још 2013. године. Тада је уведена могућност слања новца према иностранству. Након две године клијентима је омогућена и опција примања новца, односно наплата из иностранства.

Укључувању Србије у токове елкектонског робно-новчаног промета допринела је Народна банка Србије.  НБС се обратила надлежнима у Пеј Палу и након  преговора омогућено је да и наше земља уђе у њихов систем. О томе где се по могућностима за прекогранично плаћања преко овог сервиса у овом тренутку у свету налази Србија најбоље говори податак да и даље у већем броју земаља Пеј Пал још увек није увео опцију пријема новца, односно наплату извезених роба и усуга преко овог система. Међу том групом су и земље из нашег региона. Поред Пеј Пала и друге институције електронског новца омогућиле су пријем средстава нашим потрошачима попут Скрила и Пионира.

EUR/RSD 122.8208