- У млечном говедарству тренутно је дошло до знатног пада цене млека, па због скупље хране праве се јако велики минуси. За нас из Сигета је срећа што краве иду на испашу, али да су само везане за јасле, губитке би знатно теже подносили - категоричан је Новковић.
На испашу ове сезоне сваког дана, од јутра до вечери излази стотинак грла, а наш саговорник каже да их је пре четири године у стаду било преко 200.
У току сезоне испаше говеда, трошкови производње су знатно нижи, али пошто су пашњаци на слатинастом терену, ако у лето нема падавина трава се сасуши па се говеда морају дохрањивати. Трошкови испаше коју плаћају овдашњи сточари је 1.000 динара по грлу месечно.
- Определио сам се за млечно говедарство, али не знам да ли ћу у каријери пољопривредника и сточара истрајати до краја. Људи масовно продају краве. Сада млеко испоручујемо „Мокрин млеку“ из Мокрина, а исплата је са закашњењем од четири месеца. О цени млека је срамота причати, свега 25-27 динара по литри, плус државна премија од седам динара. До скоро је све било коректно али задњих годину дана све је неповољнија ситуација са откупом и уопште у млечном говедарству - указује Новковић.
На садашњу цену сточне хране и житарица, пре свега кукуруза, пшенице и јечма, па и цене сунцокрета и соје које се обећавају, према рачуници Новковића, реална цена млека са премијом требала би бити око 50 динара
- Све испод тога је чист губитак. Не знам због чега је то тако, да ли је намештено да мали произвођачи пропадну и да остају само већи, озбиљнији фармери, а после ћемо видети да ли ћемо имати довољно домаћег млека или ће се увозити. Нисмо ни мала, ни велика фарма, јер сваког дана испоручујемо око 200 литара млека, што је солидно. Увек сам тежио томе, од када сам се 2000. године определио за пољопривреду, да будемо осредње газдинство. Пре тога сам три године као мајстор радио у некадашњем Пољопривредном предузећу „Миливој Лазин“ у оближњем Банатском Аранђелову, па сам полако прелазио да се сточарством и ратарством бавим у сопственом газдинству. У то време, једноставно, било је више новаца, а сада из године у годину га је све мање - објашњава Новковић.
Уз Гојка у домаћинству ради супруга Нада, а помажу и два синчића, близанци Предраг и Ненад.
- Иако им је тек 12 година, ове сезоне знатно помажу у припреми хране, па није требало ангажовати толико радне снаге које треба платити, до којих је јако тешко доћи јер је радника за сезонске послове све мање - напомиње Новковић.
Газдинство Новковић обрађује око 130 хектара ораница, од чега је око 30 у власништву, док је стотинак хектара узетих у закуп, који се креће од 150 до 200 евра по катастарском јутру.
- Када је тешка година, као што је била прошла, или ова у којој нас погађа суша, није лако издвојити новац за закуп и бити у незвесности да ли ће после жетве од убраног рода нешто остати. Овогодишња жетва пшенице је била боља, јер на 130 јутара је родило око 40 вагона. Цена је била повољнија него лане, али морала би бити бар 23-24 динара, да би нам нешто остало за улагања у нову сетву, поготово што је сада основно ђубриво поскупело. Не знамо шта ће бити са родом сунцокрета и кукуруза јер нас киша заобилази или је падавина мало. Кукуруз солидно изгледа, међутим, треба му још падавина да би налио зрно. Ако подбаци род сунцокрета и кукуруза, не знам каква ће бити рачуница. Могућности за наводњавање имамо, али су нам канали сто посто суви. Тиса нам протиче на 15 километара и Пољоприврендо добро „ДТД Аграр Банатско Аранђелово“ наводњава, док су канали крај наших њива без воде. - указује Новковић.
Домаћин из Сигета за будућност газдинства размишља о улагању у заливни систем, о тифонима и свему што је неопходно, али без воде је све узалуд. До сада је користио само мање подстицаје за набавку нове ротационе косачице, сејалице за пшеницу, кукуруз и сунцокрет, као и субвенције за млечно говедарство од 25.000 по уматиченом грлу и за биљну производњу.
- Да пољопривредним газдинствима буде боље први корак морао би бити повећање субвенција, јер оне нису измишљене без везе. Оне су због тога када имаш лошу годину да покријеш трошкове закупа и делимично репроматеријала, као у другим земљама у окружењу из Европске уније. Пошто је код нас пре четири-пет деценија каналска мрежа разведена за одводњавање, на првом месту, уз мале инвестиције требало би омогућити да има у њима воде и наводњавамо, пошто су се климатски услови променили и често нас погађа суша. То би требало урадити, да би ми који смо се определили за пољопривреду могли успешније производити и опстати, да нам села не буду још празнија него што су сада - сматра Новковић.
Он констатује да се и у Сигету број становника знатно смањио, свега на стотинак, од којих је око 25 деце.
- Значи, подмлатка имамо, па се треба побринути, да млади остану на селу, а не као што је до сада случај, да оду на школовање у Нови Сад, Суботицу и Београд и нико се не враћа. Сигет има потенцијал да се људи баве пољопривредом, пре свега сточартсвом, јер располажемо пашњаком што многа места немају. Цена млека и стоке морала би бити реалнија него сада и да не иде траљаво са откупом и свим што прати пољопривреду. Све би требало избалансирати да пољопривредна газдинства и људи на селу имају сигурну егзистенцију - каже Гојко Новковић.
Текст и фото: Милорад Митровић
