ПРЕПОРОД СЕЛА Најисплативије боровнице, јабуке, јагоде, малине

Национални тим за препород села Србије поручио је повратницима из инстранства који желе да улажу у воћарство да се данас у Србији највише исплати улагати у производњу боровница, јабука, јагода, малина и трешања.
berba jabuke
Фото: Dnevnik.rs

Министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић и професор на новосадском Пољопривредном Факултету Зоран Кесеровић подсећају да се воћарство показало као добар модел повећања стандарда становништва и решавања економских, социјалних и демографских проблема.

Поред тога, воћарство је покренуло и друге гране привреде, а запошљава 10-20 пута више радне снаге и остварује далеко већи профит.

У структури извоза аграрних производа из Србије у 2018. години воће и поврће се налази на првом месту са 23 одсто.

Извоз воћа у 2018. години износио је око 618 милиона долара, 2017. око 680 милиона долара, 2016. око 625 милиона долара. Само од извоза јабуке Србија годишње зарађује више од 120 милиона долара, саопштено је из Кркобабићевог кабинета.

Свеже воће се у просеку извозило са ценом од 0,89 долара, а прерађено 1,82 долара, што, како се наводи да би се требало оријентисати на производе веће финалне вредности.

Министар је посебно нагласио да је шанса за већу зараду у развијању вишег степена прераде и удруживању у специјализоване воћарске задруге.

„Чињеница да се Националном тиму за препород села Србије јавило на десетине повратника из иностранства заинтересованих да улажу у воћарство свог завичаја, јасно говори да су људи препознали ту грану пољопривреде као високопрофитабилну. Консултујући струку, упућујемо их да улажу у најисплативије воћне културе”, навео је Кркобабић.

По профитабилности у Србији се издвајају боровница, јабука, јагода, малина и трешња, а перспективу имају и вишња, посебно сорте које имају крупан плод, али и кајсија, леска, орах и крушка, те друге врсте воћа попут шљиве, купине и брескве.

        З. Делић

 

Воће на 183.602 хектара

Воћњаци у Србији заузимају око 183.602 ектара, односно 4,8 одсто површине укупног пољопривредног земљишта.То је према процени стручњака  заиста премало, с обзиром на повољне климатске и земљишне услове за гајење воћака.

Професор Зоран Кесеровић сматра да правац развоја воћарства у неразвијеним подручјима треба да се огледа у повећању површина под интензивним воћним засадима.

EUR/RSD 117.5920
Најновије вести