ПРОИЗВОДЊА ГЉИВА Уложено у печурке врати се за три године

Улагање у производњу гљива у Србији може бити исплатив посао, а исплативост је већа ако се произвођачи удруже, тврди Национални тим за препород села Србије.
Proizvodnja gljiva Foto: privatna arhiva
Фото: Производња гљива Фото: приватна архива

По грубим проценама стручњака за гљиве Иванке Миленковић, годишња производња печурака у заштићеном простору у Србији је између 3.500 и 4.000 тона, док је, по подацима Завода за заштиту природе, 2018. године у Србији сакупљено 9.200 тона печурака из природе. Током последњих пет година просечно се од извоза печурака остваривало 5,2 милиона евра годишње – највише с тржишта Италије, Немачке, Швајцарске и Аустрије. Србија годишње увезе око 20 тона печурака, укупно вредних 70.000 евра.

По речима копредседника Националног тима за препород села Србије министра Милана Кркобабића, подаци о томе да је извоз печурака из Србије чак 75 пута већи од увоза делују оптимистички.

5,2 милиона евра годишњи извоз печурака

– Ипак, чињеница да највећи део нашег извоза чине гљиве сакупљене из природе и да количина тих гљива драстично варира из године у годину, пошто зависи од временских услова, јасно нас упућује на закључак да у Србији постоје неискоришћени ресурси за производњу гљива у контролисаним условима – рекао је Кркобабић.


Стручна помоћ

Национални тим за препород села обезбедиће и стручну помоћ онима који се одлуче за узгој печурака у заштићеном простору. Како је саопштено, за све заинтересоване ће бити организоване стручне посете успешним печуркарским производним центрима, уз савете о томе како се удружити у задругу.


Он је истакао и да би на путу до добре зараде домаћини требало да се удруже у специјализоване печуркарске задруге.

– Ту ће имати истинску шансу да гљиве прерађују и малим допадљивим паковањима освајају европско и светско тржиште јер ће удружени моћи лакше и брже да купе дехидратор, који ће им помоћи да продуже рок трајања шампињона, бирају купца и не зависе од накупаца и прекупаца – објаснио је Кркобабић.

9.200 тона печурака сакупимо из природе

По речима Иванке Миленковић, реално је очекивати да се новац уложен у производњу печурака врати за око три године, док се, по калкулацији Института за економику пољопривреде, капитал враћа за две године и један месец.

Национални тим за препород села Србије позвао је повратнике и све друге заинтересоване грађане да улажу у производњу гљива, оснују пољопривредно газдинство и удруже се у специјализоване задруге које ће моћи да конкуришу за подстицајна средства у оквиру пројекта „500 задруга у 500 села”.

        З. Делић

 

 

 

 

 

EUR/RSD 117.5679
Најновије вести