Здрава храна шанса наше пољопривреде

Захтеви произвођача органске хране за субвенцијама су ове године били двоструко већи од суме која је у републичком буyету опредељена за ту сврху, речено је на онлајн скупу који је јуче организовао НАЛЕД.
6-zdrava
Фото: Дневник (С. Шушњевић)

Руководилац Групе за органску производњу у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Јелена Милић је казала да је органским произвођачима највећа помоћ потребна на самом почетку, када улазе у процес конверзије земљишта и стицања сертификата.

– Тај период, зависно од врсте производње, може трајати и до три године – навела је она. – Субвенције за биљну органску производњу су тренутно четири пута веће у односу на конвенционалну, а за сточаре су веће 40 одсто.

Додала је да су површине под органском производњом у последњих десет година повећане 236 одсто, али да, и поред тога, заузимају тек 0,6 одсто укупног коришћеног пољопривредног земљишта.


Извоз 90 одсто

Број произвођача је у односу на 2012. годину повећан с 1.000 на 6.260. Међутим, само њих 534 је сертификовано, док су остали кооперанти.

Близу 90 одсто органске производње се извози, а вредност нашег извоза у иностранство износи близу 30 милиона евра.


Као главне препреке с којима се произвођачи органске хране сусрећу, истакнути су висока почетна улагања и захтевни административни поступци.

Нови Сад је наведен као пример локалне самоуправе која је бојазан од исплативости улагања решила рефундирањем комплетних трошкова за процес сертификације и контроле, као и подршком за набавку семена, заштитне опреме, едукације и промоције. Тако је у овој години за те намене издвојено пет милиона динара, а сличан приступ најавиле су и друге локалне самоуправе, као што су Крушевац и Димитровград.

Ратко Аксентијевић из Удружења одгајивача органских оваца и говеда „Голија” указао је на то да су подстицаји посебно важни сточарима пошто су административни захтеви за њих знатно већи него у биљној производњи.

Најављено је доношење новог закона о органској производњи током следеће године, а у плану је омогућавање рефундирања трошкова сертификације за излазак на тржиште ЕУ.

Речено је такође да је у Србији најзаступљенија производња органског воћа као што су малине, јабуке и купине, затим житарица, пре свих кукуруза и пшенице, индустријског биља – највише соје и сунцокрета, а од стоке – живине и оваца.

З. Делић

EUR/RSD 117.5762
Најновије вести