Изградња гасовода “Јужни ток” која би могла да буде развојни замајац добром делу привреде у Србији исто тако је одгођена... Јасно је да су разлози за пролонгирање наведених али и још неких великих инвестиција из иностранства потпуно различити, али и да нам у последње време све чешће страна улагања стижу – на одложено.
Када је велики малопродајни ланац “Лидл” пре две године најавио долазак у Србију речено је да ће отворити 15 продавница широм земље, али за две године. Тај рок је скоро па прошао, до краја године има још два и по месеца, па иако државна секретарка у Министарству трговине Весна Ковач каже да очекује да ће они почети да раде до краја године, није баш сасвим извесно да ће се то и остварити. Тим пре што, према наводима из самог Министарства, још увек нису купљени плацеви за пет објеката, а план је био да сви почну истовремено да раде. Највероватније ће доћи до још једног одлагања.
Шведски произвођач намештаја “Икеа” већ годинама “стиже” у Србију, барем према медијским наводима, а ту су компликације око земљишта, изгледа, имале битну улогу. Сада када је меморандум о разумевању између компаније и Владе коначно потписан, наводи се да ће прва њихова продавница у Београду бити отворена – за две године. Укупно, “Икеа” би требало да инвестира 300 милиона евра и отвори пет робних кућа, али се за остале четири ни оквирно не помиње датум када би то требало да буде остварено. Додуше, ни меморандум о разумевању није никакав обавезујући документ. ЕПС је, подсетимо, са немачким енергентским гигантом РВЕ два пута потписивао сличне папире о сарадњи, последњи пут пре две године, када је речено да је договорено ко ће градити термоелектрану “Никола Тесла 3”, али се од тада ама баш ништа није десило.
Још један велики енергетски пројекат, “Јужни ток”, такође је већ требало да почне да се гради, и то протеклог лета како је раније најавио “Гаспром”, али се то није десило. Разлози за ово су свакако другачији него код претходно наведених случајева и леже у правилима енергетске политике Европске уније и захлађивању односа ЕУ и Русије. Како било, и та велика инвестиција стизаће нам на одложено време.
Србији је, према проценама економиста, за стабилан развој, потребно најмање око две до две и по милијарде евра страних инвестиција годишње, а у овој години такав циљ свакако неће бити остварен. Према проценама Народне банке Србије, до краја године се очекује да ће укупно стићи милијарда до милијарда и 200 милиона. То је, ипак, бољи резултат него лане када је у земљу ушло све укупно око 700 милиона евра инвестиција.
Мање инвестиција од нас примиле су комшијске земље као што су Хрватска, Босна, Албанија и Словенија, али су неки од суседа ипак били неупоредиво успешнији у привлачењу страног капитала – у Румунију су ушла улагања вредна 3,6 милијарде долара, а у Мађарску 3,1 милијарде. У претходних 14 година кумулативни прилив страних директних инвестиција у Србију износио је 22,8 милијарде долара, и по овом показатељу Србија је била на 67 месту у свету.
Владимир Чворков
