Иницијатива стручњака: Испитати последице бомбардовања

БЕОГРАД: Група стручњака различитих специјалности званично је од председника Србије Александра Вучића затражила да се формира национално тело, као и лабораторија која би требало да испита какав је утицај по људе и околину имало НАТО бомбардовање. 
zezeljev bombardovanje arhiva dnevnik
Фото: Дневник архива

Како пише "Блиц", стручњаци од државе траже да обезбеди новац за рад независног координационог тела и националне лабораторије.

То је по њима предуслов да сами, без помоћи других земаља, испитамо које су последице на здравље становништва Србије, након употребе муниције са осиромашеним уранијумом, као и колико је загађење воде, земље и ваздуха након бомбардовања хемијских, нафтних и енергетских постројења.

У допису, који је упућен председнику Вучићу, а у који је „Блиц“ имао увид, указано је на то да дуготрајне последице не потичу само од коришћења муниције са осиромашеним уранијумом, већ су се канцерогене материје ослободиле када су бомбардовани велики индустријски извори.

Посебно је истакнуто да су се у пожарима на трансформаторима, у којима се користио пирален као изолатор и средство за хлађење, ослобадали диоксини и фурани, од којих неких спадају у прву категорију канцерогених и генотоксичних материја.

И само изливање пиралена и улазак у ланац исхране путем прехрамбених производа животињског порекла представља угрожавање здравља.

Установљено је да ова једињења утичу на ендокрине поремећаје, развој репродуктивних органа и стерилитет, а посебно на развој омладине у пубертету.

Иако за то засад немају научних доказа, струцњаци окупљени око Иницијативе за утврђивање истине о последицама НАТО бомбардовања тврде да је учесталост стерилитета и пораст броја аутоимуних болести, а свакако и малигних болести, од којих у Србији годишње оболи око 37.000 становника, а 20.000 умре, сигурно бар једним делом последица еколошке катастрофе изазване бомбардовањем 1999. године.

Иза ове иницијативе стоји више од 100 стручњака различитих профила; од хемичара, биолога, физикохемичара, радиолога, до микробиолога, лекара.

За председника извршног одбора изабран је проф. др Драган Веселиновић са Београдског универзитета, док је др Зорка Вукмировић, научни саветник у пензији, изабрана за председницу Извршног савета.

Остали чланови савета су: проф. др Јасмина Вујић са Универзитета Калифорнија у Берклију, проф. др Божо Далмација са Универзитета у Новом Саду, проф. др Мирјана Војиновић-Милорадов, такође са новосадског Универзитета, проф. др Петар Пфендт са Универзитета у Београду, проф. др Гордана Ђурић, Универзитет у Београду и др Мирјана Анђелковић-Лукић, виши научни сарадник у пензији.

Изабрани су и руководиоци конкретних задатака и њих чине десет стручњака.

Међу њима су проф. др Даница Грујичић, неурохирург и професор на Универзитету у Београду, проф. др Александар Јововић, такође са београдског Универзитета, др Јагош Раичевић из Нуклеарних објеката Србије, проф. др Шћепан Миљанић, Универзитет у Београду, др Милица Томашевић, научни саветник у Институту за физику у Земуну.

Ту су и доц. др Дејан Крчмар са Универзитета у Новом Саду, др Биљана Миленковић, научни сарадник у Универзитету у Крагујевцу, доц. др Љиљана Гулан са Унииверзитета у Приштини (Косовска Митровица), мр Драгољуб Антић из Институт за нуклеарне науке у Винчи и мр Гордана Брун из Школе за опстанак.

EUR/RSD 117.7414
Најновије вести