Пре неколико година набавио је своје прве животиње и од дечје игре основао своју малу, али пуну и разноврсну фарму.
- Моје прве животиње су били пачићи од којих је све кренуло, па сам потом набавио зечеве, као и све остало, жеља ми је да напуним шталу и да узгајам бикове, након њих ми је жеља да купим и коња” - рекао је кроз осмех овај дечак за РИНУ.
На Зорановој фарми иако узгаја крупну стоку зна се ред, дисциплина је свуда, а њему, како каже ништа не пада тешко, јер када је све под конац стиже и у школу на време.
- Сваког јутра устајем око седам сати, а данима којима идем у школу устајем у шест и храним моје животиње, прво започињем тако што доносим бику и телету концентрат и силажу. Касније овцама доносим сено и намирујем живину, а за крај тих активности свима им доносим воду, чиме завршавам те јутарње послове у штали. Све те животиње су моја брига и за мене су велика љубав, није ми тешко да их ујутро нахраним, јер пре свега волим тај посао И желео бих да наставим тиме да се бавим - рекао је Зоран.
Када су у питању савремени трендови, интернет, игрице и слично, Зоран прати све што се дешава, али има своје приоритете.
- Генерално не могу да кажем да не користим телефон, користим у много мањем временском периоду, него моји другари, али моја фарма захтева заиста велики посао и време, па једино увече имам више слободног времена. Иначе, не играм игрице, више волим реалистичан рад- појаснио је он.
Овај вредан и необичан дечак већ има перцепцију своје будућности, која се поприлично разликује од визија које имају његови вршњаци.
- Своју будућност видим на селу, видим себе кроз свој рад, јер боље ми је село од града, првенствено због здравог начина живота, чистијег ваздуха и боље проведеног времена, него у граду - нагласио је Зоран.
Његови родитељи овог дечака у потпуности подржавају, а поред рада на својој фарми он ради и остале послове на газдинству, попут мајсторских вештина.
- Он је ту да ми помогне и у другим пословима на газдинству, кад год нисам ја ту и док не дођем са посла он је ту и одради све оне послове које може сам. На телефону га видим само онда када заиста нема шта да ради, обично прати животиње гледа како да купи, прода, размени. Највише времена на телефону проводи црвеним словом”, прича Зоранов отац Неле Кнежевић.
Такође, и мајка Тања не крије задовољство што син, иако млад има своју визију, а подршка свакако неће изостати.
- Просто нас је све изненадио, ми се овим послом нисмо бавили, заволео је животиње, ми смо га као родитељи подржали. Он је дечак који стварно ужива у свему томе што ради, показао је интересовање за пољопривреду и животиње. Планира да има фарму и жеља му је да буде успешан пољопривредник, међутим, наравно на првом месту му је да заврши школу - закључила је мајка Тања.
Дакле, Зоран је најмлађи домаћин у Србији и у потпуности оправдава поверење својих родитеља, а на својој реалној фарми има много више животиња од оних који их имају у виртуелном свету.
(РИНА)
