У Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање објашњавају да су на листи пензионера с најдужим пензијским стажом инвалидски и породични пензионери. Прва три пензионера која најдуже примају пензију су из Београда, Шапца и Ниша, а реч је о једном инвалидском и два породична пензионера.
На “списку” Фонда ПИО је и пет корисника рођених почетком прошлог века и они су уједно и најстарији пензионери у Србији. Први међу њима напунио је чак 108 година, други је годину дана млађи, док су три рођена 1912. године. Занимљиво је да иако они имају више од века живота, нису под истим условима и истим годинама отишли у пензију, па самим тим им се и “пензијски стаж” разликује. Наиме, један од најстаријих српских пензионера пензијски чек стекао је тек уласком у осму деценију живота, односно 1991. године, док су остали много дуже корисници пензије и пензионисали су се у периоду од 1960. до 1975. године.
Дуже од пола века пензију прима 400 пензионера широм Србије, три деценије она стиже на око 38.000 адреса, а дуже од четири деценија пензију прима 7.400 пензионера. Најбројнији су пензионери бившег Фонда ПИО запослених, затим војни пензионери, па тек онда самосталци који су сами себи уплаћивали доприносе.
Ваља подсетити на то да су се некада радници пензионисали много млађи него што је то могуће од 2003. године, а поготово у последње две. Наиме, пуних 35 година нису се мењали услови за пензионисање, па су тако радници од 1965. до 2001. године у пуну старосну пензију одлазили са 55 година - жене и 60 година – мушкарци. Данас и женама и мушкарцима за пуну старосну пензију треба 65 година живота и најмање 15 година пензијског стажа.
Љ. М.
