ВИНСКА КАРТА ПЕТРА САМАРЏИЈЕ: Шампион Балкана

Требало је да дођу странци да нам кажу да су вина која пијемо прескупа и да она која најскупље плаћамо нису најбоља.
Pera Samardzija
Фото: Б. Лучић/Петар Самарџија

То је један од закључака великог сајма Wine vision by open Balkan прошлог месеца у Београду. Резултати међународног жирија, којим је председавала Caroline Gilby, били су поражавајући за групу од десетак винарија која владају нашом винском сценом. Чија вина доминирају на свим стелажама наших највећих маркета, градских ресторана, медија... не само положајем "у висини очију", већ и по ценама недоступним већини купаца.

Њихова вина остала су у сени оцењивања чланова жирија из белог света, којим је дириговала позната мастер вина из Велике Британије. Поразиле су их сунчеве капљице наших малих, анонимних фрушкогорских и других виногорја Србије, вишеструко јефтиније, својом отменошћу, природношћу и индивидуалношћу.

Преда мном је совињон блан 2021 винарија Крсташица у Иригу. Освајач платинасте медаље у категорији белих вина са 96 поена од могућих стотину. Власник шампиона Балкана је винарија породице Мучибабић, Милена и Обрен са синовима Огњеном и Гвозденом. 

Познајемо се већ дуго. Избеглице из Сарајева. Са супругом Миленом Обрен, 1992. у Новом Саду оснива фирму за производњу и промет прашкастих побољшивача за производњу хлеба и пецива ПИП. Побољшивачима властите технологије фирма постаје главни снабдевач пекара у Србији, Црној Гори, Македонији, БиХ, а куповали су га и Данци, Холанђани, Немци. Сад ту производњу води син Огњен.

Гвозден је преузео погон тортиље. Готово печено тесто, трајности девет месеци, тајна рецептура породице Мучибабић. Купци су све бивше југословенске републике, затим Грчка, Румунија, Мађарска, Словачка, Француска, Швајцарска, Холандија. Укуснија је од класичне тортиље, без конзерванса. Погон у хали од 3.000 квадрата у Фекетићу, са близу 200 запослених. За идеју да погон буде у Иригу није било разумевања у локалној администрацији. Као што је било неспоразума и око градње подрума.

Речју, Обрен је прави изданак Херцеговине, пореклом са села између Гацког и Невесиња, више од хиљаду метара изнад мора. Школован у Гацком и Сарајеву, радно искуство стицао на руководећим пословима у чувеном Фамису. Попут многих својих земљака, даровит и послован, позлати све што дотакне. Синовима оставља вођење уходаних послова долази у Срем, на планину.

На брду Крсташица, бивше викенд насеље у Иригу, гради кућу, а 2009. сади 8,5 хектара шардонеа, совињона и мерлоа. Највише је совињона, безмало пола винограда. Определио се за два клона ове прастаре сорте: италијански Р3 и француски Р 108, оба произведена у расаднику ВЦР у Раушеду (Италија).

И кад иде утабаним стазама Обрен мора да варира, да да нешто своје не занемарајући оно што прописује пракса и технологија. Признаје ми да се 14 година гања са чокотима у винограду, проверава кад је најбоље брати грожђе, обављати дефолијацију, којом брзином прерађивати, како се борити са болестима лозе. Свакодневно сарађује са Богданком Станић, руководиоцем винограда и воћњака, с богатим искуством стеченим док је радила у иришкој задрузи.

Грожђе је продавао великим и познатим винаријама у Срему и Жупи. Пре једанаест година регистровао је дестилерију за производњу ракија, а 2018. и малу винарију у којој од дела свог властитог грожђа производи око 30.000 литара вина годишње.

Од пре неколико година главну бригу о његовим винима поверава нашем најтрофејнијем, може се рећи и најбољем енологу, Тањи Ђуричић. Стручњак великог искуства, стицан по завршетку технолошког факултета, у петроварадинском Фрушкогорцу од наших врхунских винских стручњака. Након његове приватизације је у карловачком Винуму, у веома модерној винарији Милана Убавића.

Већ расни енолог Тања први пут има одрешене руке да следи своја правила игре, да инсистира на каквоћи вина и његовој персоналности. Њен совињон блан из бербе 2009. добија сребрну медаљу на великом међународном оцењивању 2010. у Паризу. Само за један бод измакло му је злато.

Тај датум остаје забележен као почетак повратка сремских и српских вина у светску елиту. Убрзо ће њен шардонеа омнибус лектор из 2015. креиран у винарији Ердевик, на Декантеру у Лондону 2020. највећој винској смотри на свету, добити платинасту медаљу. То никад раније није добило ниједно наше вино. У сени платинастог шардонеа, на лондонском оцењивању остао је каберне совињон моментум са 93 бода, карловачке винарије Веритас из бербе 2017, који је такође сковала Тања Ђуричић. Следе признања, винари је траже за консултанта, купци хоће њена вина.  

У Ердевику су ми потврдили да они прави, у нас још доста ретки зналци, већ стају у ред за њена вина која још нису убрана и винифицирана. Као што се то ради у највинарскијим земљама света.

Ето, зато нисам био ни мало изненађен прошломесечном вешћу да је совињон блан, винарије Крсташица у Иригу, на балканском оцењивању,  највећем до сад, окићен платином као најбоље бело вино. Миракул је кад су удруже Тања и Обрен.

Боца охлађеног награђеног совињона је пред нама. Треба је отворити.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести