Први визуелни утисак и ароме, довољни су за препознавање здравственог стања вина, његове младости, у овом случају и сортности, али то је то само скромна најава онога што нас очекује с првим гутљајима. Не каже се тек тако да вино проговара на језику. Тек у устима оно са својим укусом наступа у пуном сјају. На ено-сцени су када истовремено његове ароме, текстура, стаситост (тело), слаткоћа или сувоћа, киселост, танини, равнотежа, дужина задржавања на непцу, појаве које практично на наша чула делују одједном.
Да би све те информације, које шаље вино, добиле смисао морате успоставити неки ред међу примљеним утисцима: дати им заједничку оцену. Честитајући му на великом признању, мој домаћин, власник иришке винарије Крсташица је очекује. Уследило је дуго ћутање, које је у сличним приликама, кад останете без речи, говори више од речи.
Прекинуо сам га додајући да свака кап овога вина вреди свих 96 бодова колико му је доделио међународни жири Balcan opena, на челу са познатим мастер вина Каролином Гилбс из Велике Британије. Подсећам читаоце да оцена од 95 од највише могућих 100 бодова добијају само вина вансеријског квалитета, једна од најбољих вина која постоје.
Совињон бели (Sovignon blanc) је прастара сорта, једна од најстаријих на свету. Пореклом из југозападне Француске. Проширила се по целом свету и свуда се одликује са високом ароматичношћу и препознатљивошћу органолептичког винског профила. Лако је памтљиво, никад вас не доводи у двојбу у погледу сортне припадности. По једној дефиницији то је „глобална сорта локалног изричаја”. Спада међу три најбоље беле сорте на свету. Са ризлингом рајнским бори се за друго место. Прво је, кажу, резервисано за шардоне.
Популарности ове сорте велики допринос дао је и председник Шарл де Гол. Добри познаваоци његове епохе кажу да је он своју заљубљеност у све што је француско доказао тиме што је, поставши председник Републике, из државих гаража „избацио” немачке мерцедесе и увезао француске цитроене. Мање је познато да је совињеон бели промовисао у протоколарно вино Француске, које се од тада сервира и пије на свим државним банкетима.
Совињон бели, засађен тада, постао је понос Задужбине краља Петра Првог Карађорђевића још од првих берби.
Совињон воли топлије, брежуљкасте положаје и мршавије земљиште. Увек с типичном и лако распознатљивом аромом. Али увек говори својим особним језиком: у коме има нешто од букеа, паприке, базге, рибизле, огрозда, грејпфрута, ананаса, клинчића, трагова дима...
Ако се сложимо са тврдњом да прерада вина почиње у винограду онда је заслуга Обрена Мучибабића и његовог тима виноградара у избору клонова, потесу у који су они посађени и технологији производње грожђа. За совињон се каже да је међу белим попут пино ноара код црних сорти, тежак, ћудљив и непредвидљив у винограду и подруму.
Иришки шампион је, по свему судећи, добио идеално место под сунцем: фрушкогорске падине с висинском разликом од 30 метара, којима стално струји ваздух и доноси свежи угљен-диоксид неопходан за фотосинтезу, хладне ноћи, које спречавају сагоревање ароматских материја у гроздовима. А што се тиче клонова, посађена су само два, али зналачки изабрана. Први је R3.
Историјски клон селекционисан 1969. године у виногорју Grave del Friuli, који се изванредно прилагођава и најтежим педоклиматским условима. И даје увек ароматична вина, интензивног и нежног мириса, сувог укуса и елегантна. Подесан је и за дуготрајно одлежавање. Клон 108 задужен је за тело и структуру. У вину учествује са једном трећином.
Задатак енолога Тање Ђуричић био је да од квалитетне сировине добије што је могуће боље вино. Да јој од потенцијала с којим располаже ништа не побегне. Грожђе је брано у три наврата, једне године у истом винограду имала је три бербе. Добила је сунчеву капљицу јачине 14 малигана које су лепим киселинама и прецизно постигнутим Ph успела да неутралише, учини неосетним. Игром брања зеленијег, па нешто зрелијег и презрелог грожђа, добила је прелепу воћност и ароме којима се непце радује. Вино пуно живота, које се весели, шепури и лепо клизи.
И генерал Шарл де Гол би му се радовао!
