Студирао је на универзитету "Етвеш Лоранд" у Будимпешти, а потом и кратко на Оксфорду, након чега је ушао у политику 1989. Он је био на челу студентског покрета Алијансе младих демократа, касније познато као Фидес. Први премијерски мандат имао је 1998 до 2002, а након тога је поново постао премијер 2010. године.
Своју жену Анико упознаје за време студија на универзитету у Будимпешти, на коме је она студирала право. Из пријатељства се родила љубав и већ 1986. године она је крунисала браком. Анико је такође била активна у политичким водама, била је и на листи странке Фидес, чији су обоје чланови. Анико се чак опробала у парламентарним изборима у Мађарској 1990. године, међутим није остварила завидан резултат.
Након тога, Анико се посветила својој другој страсти - кулинарству. Уредница је "Мађарске кухиње", а објавила је и кувар "Кухињски прозор".
Поред тога, истакнуто се бави хуманитарним радом, а како су медији раније и писали, она је лично предала оптику за цитоскопију Општој болници у Лозници и изразила велико задовољство што је у прилици да помогне овој установи.
Анико, као и њена деца, посвећени су католици, док се само Виктор Орбан разликује, као члан калвинистичке мађарске реформисане цркве.
Она и Виктор имају петоро деце - четири ћерке и сина. Њихова најстарија ћерка Рахел позната је јавности по томе што се удала за милијардера Тибора Иштвана 2003. године, што је учинило и другом најбогатијом женом у земљи 2019. године.
Што се тиче њиховог наследника Гаспара, зна се да је по струци адвокат, али и оснивач је верске заједнице под називом Фелхаз. Не прича често у јавности осим ако проповеда о својој вери и верској заједници. Поред Гаспара и Рахел, пар има још три ћерке Сару, Розу и Флору. А нико и Виктор Орбан имају и унуке Рахелине ћерке Ализ и Ану Адел, као и Сарину ћерку Јохану.
Дневник/Еспресо
