Познато је да је зима на Гренланду ледена, а да је блажа ситуација само на обалном подручју на југу и југозападу, због топлијих морских струја и циклонске активности.
Данас је температура у насељима на југозападној обали и у главном граду Нуку достигла невероватних 10°Ц усред зиме. Рекорд од 14°Ц није оборен, али су данашње температуре за 20 степени више од просечних, који у овом делу године износе на обалном подручју од -10 до -2°Ц.
Снажан циклон са северозапада Атлантика и са југа Гренланда донео је обилне количине кише, унутар копна и снега на југу, југоистоку и југозападу Гренланда, али и веома снажна јужна струјања, збогчега је дошло до адвекције осетно топлије ваздушне масе и наглог скока температуре, које су чак и у другим пределима иако око -20°Ц, више за 20 степени од просека. Истовремено, југ и југозапад Гренланда, али и југоисточна обала на удару је орканског ветра са ударима од 130 до 150 км/х.
Оно што је још интересантније, данас је топлије у поларним пределима и на северу Исланда, него на југу Европе и на нашем подручју, па тако док температуре унутар поларног круга достижу и 10°Ц, у Србији су у минусу, уз ледени дан, а чак и на северном ободу Медитерана опале су на 0°Ц, у Солуну на 4°Ц.
Гренланд, "зелено" острво вечитог снега и леда
Гренланд заузима површину од 2.166.086 км², од чега је 1.755.637 км² (81%) прекривено ледом. Обала је дугачка 39.330 км, што је скоро једнако дужини Екватора. Тежина леденог покривача је у унутрашњости острва створила кањон од око 300 м испод нивоа мора.
Сва насељена места се налазе поред обале која није прекривена ледом. Највише становника живи на западној обали.
Од краја 10. века западну обалу Гренланда населили су Исланђани и Норвежани. Нови досељеници су основали три насеља у југозападном делу острва у којима су живели следећих 450 година, да би изненада нестали.
Унутрашњи део Гренланда бележи надморску висину вишу од 3000 метара и 80 посто острва је прекривено вечитим ледом и снегом. Температуре зими унутар копна падају испод -55°Ц, лети су око -20°Ц и веома ретко се прближе нултом степену.
Другачија слика је на обалном подручју. Само се на североисточној, северној и источној обали острва океан леди и температуре зими износе од -40 до -20°Ц, лети су од 0 до 10°Ц, уз отапање леда на океану и уз отапање леденог покривача на копну, уз саму обалу.
Снег је редовна појава и то у обилним количинама, што чини да ова подручја буду веома богата снегом, али се океан никада не леди дуж ових обала.
Лета су пријатна, уз температуре од 10 до 15°Ц, неретко и изнад 20°Ц, а апсолутни максимуми су и изнад 25°Ц.
Ипак, снег зна да падне чак и усред лета, а да се температуре спусте испод 0°Ц.
Олује су веома честе, због снажних циклона са Атлантика. Оркански ветрови од 150 км/х са обилном кишом и снегом редовна су појава током године, нарочито током јесени и зиме.
Последњих деценија услед климатских промена, температура на Гренланду и у поларним пределима расте вишеструко више и брже него у умеренијим ширинама, уз смањење ледених површина и глечера.
У августу 2021. године први пут откако се мери температура и прати време, пала је киша на један ледени врх на Гренланду, на висини од 2.600 метара, а не снег, како је до сада био обичај.
Топао ваздух донео је тада јаку кишу, која је изручила седам милијарди тона воде на ледену површину. Ово су биле највеће падавине на ледени врх на Гренланду откако су почела мерења 1950. године, према подацима америчког Државног центра за снег и лед (НСИДЦ), а количина ледене масе која је изгубљена за један дан, седам пута је већа него дневни просек за ово доба године.
Ало
