Историјске личности и њихове занимљиве животне приче одувек су фасцинирале филмске режисере који су их заувек забележили, стварајући сведочанства једног периода или барем његове интерпретације. Један од таквих јесте и српски биографско-драмски филм који је освојио срца свих гледалаца и који осликава живот чувеног Томе Здравковића.
Прича о животу овог, не само изврсног певача, већ и великог боема, представљена је у филму „Тома“. Његова биографија приказана је кроз две временске линије, једна која се тиче 1991. године и његовог односа са доктором који започиње Томино лечење, те како се то познанство претвара у пријатељство, и друге која прати његов живот од детињства до путање ка популарности и дна живота. Поред тога, представљене су и његове љубави које су га надахнуле и инспирисале приликом компоновања и стварања највећих хитова, али и однос са другим уметницима који су стварали у периоду бивше Југославије. Поред Томе, ту су и животи популарних уметника тог времена од Зорана Радмиловића и Тозовца па све до Мике Антића. За непуна три месеца филм је погледало преко милион људи чиме је оборен биоскопски рекорд, те је постао најгледанији филм у новијој српској историји. Продуцентској и ауторској екипи је, тим поводом, уручена плакета Југословенске кинотеке, а архиву ове институције предата је копија филма „Тома“.
Још једна прича о великом музичару, али и глумцу, доспела је на велике екране и притом обрадовала публику широм света. У питању је прошлогодишњи филм „Елвис“ који прати живот једне од највећих музичких икона свих времена Елвиса Прислија. Поред тога што приказује његов живот и каријеру као поп и филмске звезде, осврће се и на Елвисов компликовани однос са менаџером, Томом Паркером. „Елвис“ је други биографски филм са највећом зарадом у историји, од преко 250 милиона долара, одмах иза филма „Боемска рапсодија“, који је испричао животну причу Фредија Меркјурија, фронтмена рок групе „Квин“. Елвиса у филму игра Остин Батлер, који је за своје тумачење улоге добио интензивну количину похвала. Батлерова посвећеност улози огледа се у његовој припреми за исту, која је подразумевала вокалне тренинге, рад на акцентима и фарбање своје препознатљиве плаве косе, како би упечатљиво одражавала Елвисову сопствену фарбану природно плаву косу у црну. Постигавши велику популарност, филм је подстакао гледаоце и на размишљање. Многи су се запитали колико истине заправо има у приказаним догађајима. На интернету су се појавили и чланци који анализирају и откривају веродостојност приказаних догађаја као што је, на пример, питање да ли је бивши председник Америке Џон Фицџералд Кенеди убијен док је Елвис снимао специјал за повратак из '68.
У наредном периоду очекује се неколико биографских филмова. Један од њих јесте и филм чији је фокус на прелепој, а у исто време и трагичној причи о животу једне од најзначајнијих оперских певачица, Марије Калас, коју ће тумачити Анђелина Џоли. Режисер филма „Марија“, Пабло Лараин, том приликом је рекао: „Невероватно сам узбуђен што почињем продукцију филма „Марија“, за који се надам да ће донети изузетан живот и рад Марије Калас публици широм света, захваљујући величанственом сценарију Стивена Најта, раду целе екипе, а посебно Анђелинином брилијантном раду и изванредној припреми“. Поред Марије и живот Боба Марлија поново ће се наћи на великим екранима од наредне године. Филм „Боб Марли: Једна љубав“ слави живот и музику иконе која је инспирисала генерације својом поруком љубави и јединства. По први пут ће се, на великом екрану, открити Марлијева моћна прича о превазилажењу невоља и путовању иза његове револуционарне музике.
И омиљена плавуша добила је свој филм у 2022. години. Живот чувене глумице, по рођењу Норма Џин Мортенсон, свима познате као Мерилин Монро, представљен је у америчкој психолошкој драми под називом „Плавуша“. Режисер овог остварења јесте Ендру Доминик док је члана продукцијске екипе чинио и глумац Бред Пит. Филм је замишљени приказ самог живота и каријере ове незаборавне легенде, коју тумачи Ана де Армас. Рађен је по роману списатељице Џојс Керол Оутс која је измаштала једну тешку судбинску причу о једној од највећих звезди 20. века. С обзиром на то да се о Мерлинки већ свашта зна, остављено је пуно простора за различита тумачења и ауторске надоградње. Мерлинка престаје да буде обична особа, а постаје мит, као и симбол других жена, успешних и оних мање успешних или пак потпуно непознатих. Овај филм није добио позитивне критике када су у питању сами критичари. С обзиром на то да поседује велику количину насиља коју су мушкарци вршили над Мерилин Монро. Они наводе да је, иако је она глумица невиђеног талента, режисера је више занимало њено тело него њене мисли. Како се пише у „Њујорк тајмсу“, у филму, након кратког увода који представља Мерилин на врхунцу славе, филм се враћа на тужну и усамљену девојчицу Норму Џин и њену застрашујућу, ментално нестабилну самохрану мајку. Прича се касније одвија до момента када Мерлинка улази у филмску индустрију где је сексуално злостављана. У вези са тиме, сматра се да овом портрету недостаје све остало, а то су Монроина личност, унутрашњи живот, њена интелигенција, духовитост, памет, упорност, њено познавање политике, труд који је уложила као глумица и права дубина њених професионалних амбиција.
Ивана Јапунџа
