У тој романтичној комедији, празничној мини-серији, снимљеној као заједнички пројекат продукцијске куће „Firefly” и Телекома Србије, глумца ћемо упознати као Јанка, професора музике који предаје у школи и обожава рад с децом.
– Реч је о човеку који је неспособан да мисли зло, а понекад чак делује тупо, али само зато што не разуме двосмисленост. За њега је Бојана идеална, довољно приземна да га држи у контакту са стварношћу, а опет довољно сензибилна да схвати и разуме његову посебност. Његова сензибилност му омогућава да препозна неискреност и калкулацију, његове моралне вредности су високе и ту долази до неспоразума са Бојаном. Он искрено не разуме њене инхибиције у вези са њиховом везом – објашњава за наш лист глумац Вучић Перовић.
Каква нас серија очекује заправо и шта мислите да је издваја од осталих?
– Серију нисам био у прилици да погледам да бих могао нешто конкретније да кажем о истој, али оно што је издваја, свакако је краткоћа. Ту су, дакле, три епизоде, а у свакој од њих централни догађај биће одређени празник (св. Никола, Нова година и Божић). Што даље имплицира да ће бити врцаво, духовито, а топло.
У најави серије пише да ће нас ликови својим догодовштинама разгалити током празника. Може ли ова серија да нас окупи током празничних вечери?
– Предлажем да верујемо таквој најави, ништа не кошта. Верујем да се снимљени материјал неће пуштати само за дочек ове Нове године, већ да ће бити репризиран и у неким наредним годинама.
Како је било радити са врсном екипом глумаца, али и са Николом Којом који се овога пута осим као глумац нашао и у улози редитеља?
– Један од најлепших снимајућих дана десио ми се баш на овом сету. Рекао бих, пре свега захваљујући Који, пошто је он, ипак, релеј и заједнички именитељ многих неких људи који су се одазвали и рекли: „Да” овом пројекту. Вратила ми се вера у посао и показало ми да може и овако да се ради. Овај посао је диван, само људи некад знају бити тешки. Овде тога није било или није стигло да буде... А можда је један од разлога и тај што су се сви поставили као пријатељи. Дирљиво је видети како се, и после толико година, они (великани) међ' собом чувају и држе заједно. Заувек ћу памтити начин Којиног опхођења према Теи.
Гледамо вас и у „Нечистој крви“ викендом на РТС-у. Колико је Митке био изазован за игру. Шта је било најузбудљивије и најтеже у раду на екранизовању овог лика који је чувен у делима Борисава Станковића?
– Било је ту много изазова. Од Боре преко Војислава Нановића, који је писао сценарио, до саме улоге, а онда редом - дијалекта, костима, шминке, јахања, партнерстава... Самим тим, све побројано је било углавном и узбудљиво. Најтеже је било снимати по хладноћи у доба короне.
Како бисте сумирали 2021. годину на пословном и приватном плану?
– Провео сам скоро 100 дана у Котору, што није било могуће последњих десет година. Овај податак сведочи о томе да није било посла, као ранијих година, што има својих предности, а са друге стране, значи да се много и одмарало, што има својих мана. Ово је, свакако, једна од три најгоре године којима сам сведочио.
Са каквим жељама за себе и за наше читаоце улазите у 2022. годину?
– Жеља ми је да буде све супротно од онога како мислим да ће бити. Вашим читаоцима желим да им се оствари баш оно шта желе, па нек' им је Бог у помоћи.
Владимир Бијелић
