Реч је највећем светском конгресу о инфективним болестима, који је овог месеца окупио више од 13.500 лекара из 127 земаља света.
Заразне тропске болести, које преносе комарци и крпељи, до недавно су на наш континент стизале само са путницима зараженим у (суп)тропским земљама.
То се, међутим, полако мења јер данас и Средоземље током топлог дела године спада у подручје са тропском климом.
Благе зиме, дужи топли периоди, велике падавине али и суше, погодују различитим врстама комараца и крпеља који преносе ове и друге заразне болести, преноси холандска телевизија НОС.
Тако се и азијски тиграсти комарац вец настанио у Италији, Шпанији и Хрватској, омиљеним летњим дестинацијама великог броја Европљана.
Тиграсти комарац може пренети зика вирус и вирусе које изазивају денга и чикунгуња гозницу.
Уједом крпеља преноси се бактерија која узрокује лајмску болест, али и вирус који изазива упалу мозга и мождане опне.
Лишманиоза је болест коју изазивају лашманија паразити а преносе их комарци. Болест најчешће прате велики чирови на кожи и слузокожи, може напасти јетру и слезину, а у тежим случајевима може имати и смртни исход.
Чикунгиња грозница и зика вирус изазивају високу телесну температуру и јак бол у зглобовима.
И денга грозница је вирусно обољење са симптомима као што су нагла висока температура, главобоља и бол у мишићима.
У претходних 12 година су земље Средоземља у више наврата биле погођене мањим или већим епидемијама денга и чикунгуња грознице.
У Италији су 2007. и 2017. године избиле велике епидемије чикунгуња грознице, у оба наврата са више стотина оболелих.
Ђовани Реза, директор Одељења за инфективне болести при Националној здравственој служби у Италији, за епидемије криви дуга, врела и влажна лета и објашњава:
„Вирус је, највероватније, оба пута у Италију стигао са зараженим туристима из Југоисточне Азије. У Италији је, сад већ распрострањен, тиграсти комарац уједом заражене особе постао носиоц вируса, који је сваким следећим убодом даље преносио.“
Дуж обале јужне Француске су у истом периоду готово сваке године избијале епидемије мањих размера денга и чикунгуња грознице, а и у Шпанији и у Хрватској забележене су епидемије денга грознице.
Португалско острво Мадеира, које због своје због климе и географске изолованости представља специфичан случај, погодила је 2012. године велике епидемија денга грознице, са више од две хиљаде оболелих.
По речима Резе, преносилац вируса на Мадеири, није био тиграсти комарац већ комарац Аедес аегyпти , који преноси вирус жуте грознице, а кога, на срећу, у Европи за сада још увек не срећемо.
У Грчкој је 2011. и 2012. године избила епидемије маларије, а и у 2016. је забележено неколико случајева.
У 2018. години су земље југоисточне Европе биле погођене великом епидемијом грознице Западног Нила, са више од две хиљаде оболелих, од којих чак 181 особа подлегла болести.
Већина оболелих је имала симптоме грипа, док је мањи део оболео од упале мозга и мождане опне, од чега су и умрли.
Особи коју уједе крпељ заражен крпељним вирусом менингоенцефалитиса (КМЕ) прети опасност да и сама буде заражена овим вирусом и да оболи од упале мозга или мождане опне.
Иако шанса да се болест развије није велика, уколико до ње ипак дође, може угрозити живот оболелог.
Болест углавном почиње симптомима сличним симптомима грипа, након чега следи краћи период без икаквих симптома.
Затим наступају висока температура, јака главобоља и на крају упала мозга или мождане опне, пацијент бива хоспитализован а неретки су случајеви да и подлегне болести.
КМЕ вирус је у Европи присутан у скандинавским земљама, Немачкој, Швајцарској и Аустрији, а и у Русији.
Годишње од овог вируса у Европи оболи око две хиљаде људи, док је у Русији тај број знатно виши, чак десет хиљада.
Према речима Јана Семенза, из Европског центра за превенцију и контролу инфективних болести (ЕЦДЦ), климатске промене имају важну улогу у ширењу тропских болести, али путовања и глобализација можда чак и већу.
На конгресу у Амстердаму нагласио је и да комарци имају све већу улогу у преношењу болести, да их могу дуже и чешће преносити захваљујући све топлијем времену. „Епидемија зика вируса, од пре пар година, нам је управо то и показала.
Посебно велика епидемија захватила је североисточни део Бразила који се у истом периоду борио са рекордним врућинама“, навео је Саменза.
И Саменза и Реза се се на конгресу у Амстердаму залагали за већу улогу владиних организација широм света у утврђивању нових станишта комараца, као и у упозоравању становништва од опасности.
„Научници у ЕЦДЦ-у развијају нови систем упозоравања, који комбинује податке о избијању болести са подацима о клими као и са друштвено економским подацима. Надамо се да ћемо тако моћи да предвидимо ризике од избијања епидемија, на основу чега би се опет могле преузети одговарајуће мере заштите и контроле“, објаснио је Саменза.
