Луис Комфорт Тифани (Louis Comfort Tiffani 1848–1933) био је син познатог њујоршког златара, а његов раскошни начин живота и породичне везе с уметничким светом у Европи и Америци, заједно с његовим талентом и посвећеношћу, одвели су га на водећу позицију у покрету арт нуво. Своју каријеру талентованог сликара започео је крајем 1860-их, путовао је у иностранство, а у 31. години (1879) почео је да се бави дизајном ентеријера, да би се од средине 1880-их година потпуно „утопио” у уметничко стакло.
Године 1865. Тифани је отпутовао у Европу, а у Лондону је посетио Музеј Викторије и Алберта, чија је богата колекција римског и сиријског стакла дубоко утицала на њега. Дивио се обојености средњовековног стакла и био је убеђен у то да се квалитет савременог стакла може побољшати.
На Тифанија је утицао и покрет Arts and Crafts (Уметност и занатство) у Британији, са својим уверењима у повратак у ручну израду и њиховим циљем да се уметност учини доступнијом. Као и други укључени у тај покрет, он је покушавао да комбинује свој таленат за уметнички дизајн с вештинама занатлија. Исход, као и код његових савременика у Европи (нарочито Лалика и Галеа), био је двојак: с једне стране, сопствене генијалне креације, а с друге, велики број „индустријских” предмета направљених у његовом дизајну. У случају Тифанија то укључује већину његових лампи и много малих стаклених посуда.
Велики напредак у побољшању технике израде витража направио је управо Тифани. Он је посветио тридесет година свога живота изучавању стакла и витража. Успео је да унапреди технику израде витража и створио стакла непревазиђених боја и лепоте. Тако су настале чувене тифани лампе, које су познате свима, које се раде такође витраж-техником. Наиме, Луис Тифани је патентирао нови начин израде витража, а то је лепљење комада стакла бакарном фолијом, затим спајање комада стакла калајем који се топи лемилицом и равномерно развлачи по спојевима стакла. Такав метод је најприступачнији људима који се професионално баве израдом витража, а и онима којима је то хоби.
Цене тифани стакла су „права ситница” јер стоне лампе достижу и преко 2,8 милиона долара, а има их и за 300.000 и за 1,5 милион америчких новчаница. Лустери се крећу од 100.000 долара па до преко милиона.
Мада, није све тако скупо, с обзиром на то да се могу наћи вазе или чиније од иридесцент стакла по ценама од 500 долара па навише.
Године 1892. је позвао Артура Неша из Вебове стакларе у Енглеској да емигрира у Сједињене Државе и заједно су створили стаклорезачку фирму „The Stoyrbridge Glass Company” на Лонг Ајленду. Његове деликатне, иридесцент вазе, које имају магични метални сјај у нијансама злата или плаве, биле су изузетно популарне.
Стакло тифани се односи на многе и разне врсте стакла развијене и произведене од 1878. до 1933. године у „Tiffani Studios” у Њујорку. Ту су „опалесцент глаш", „Favrile glass” (иридесцент), „Streamer glass”, „Fracture glass, „Fracture-streamer glass”, „Ripple glass” „Ring mottle glass”, „Drapery glass”…
Данас је, свакако, било који комад оригиналног тифани производа драгоцен и има релативно високу цену, а дела музејског квалитета достигну астрономске вредности на аукцији. Цене су стално расле од шездесетих година прошлог века. Чак и кад је направљено, тифани стакло је било скупо и остало је статусни симбол.
Међутим, на сваком кораку вреба и фалш. Постоје на хиљаде репродукција тифани стакла, посебно тифани лампи. Веома су атрактивне, али и много јефтинији од оригинала.
Дејан Урошевић
