Не постоје прецизни подаци о оснивању манастира Врдник, али се на основу историјских извора зна да је постојао средином 16. века као манастир посвећен Светом Јовану.
Након Велике сеобе Срба (1690) у Врдник долазе монаси моравске Раванице, носећи мошти Лазара Хребељановића. Њиховим доласком из Сентандреје, где су се у сеоби првобитно сместили, црква се обнавља, успоставља се ново посвећење – Вазнесење Христово, исто оно које је имала и задужбина кнеза. Успоставља се и ново име – манастир Врдник (или Сремска) Раваница.
Почетком 19. века, за време митрополита Стефана Стратимировића, изграђена је нова црква, а у исто време је подигнут вишеспратни звоник изнад припрате, која има и хорску галерију. Нови, пространи конаци од камена зидани су и обнављани захваљујући прилозима богатих грађана и јерарха.
За време Другог светског рата манастир је опљачкан, а многи рукописи, књиге и повеље из богате ризнице су однети или уништени. Ту се, између осталог, налазила и „Повеља кнеза Лазара моравској Раваници“ (1381), затим Јефимијина „Похвала кнезу Лазару“ (почетак 15. века) која се данас чува у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Kапеле Преноса моштију Св. Саве (у конаку), Свете Петке (на извору) и Св. цара Kонстантина и царице Јелене (иза манастира) новијег су датума. У манастирској башти се налази биста песникиње и фолклористкиње Милице Стојадиновић Српкиње, коју је 1912, подигао Одбор српских девојака из Ирига.
Средином 18. века, Станоје Поповић је осликао иконостас у старој цркви. Израда иконостаса и зидног сликарства за нову цркву из 19. века поверена је академском сликару Димитрију Аврамовићу. Резбарски радови на иконостасу рад су Марка Вујатовића, а позлата је рад Петра Чортановића. Иконостас поседује и једну особеност, ретку у православној иконографији у којој се тачно зна редослед икона, а то је да се међу престоним иконама налазе Срби светитељи: Св. кнез Лазар и Св. Сава. Зидне слике у цркви урадио је Димитрије Аврамовић. У манастиру се негује успомена на кнеза Лазара, па је манастирска слава Видовдан.
Током Другог светског рата, мошти кнеза Лазара пренете су у Београд и тако спасене од усташког уништења. Данас се налазе у његовој задужбини, у моравској Раваници.
У врдничкој Раваници се налази кивот (поклон Обрада Футожанина из средине 18. века) у којем се чува део моштију Св. кнеза Лазара, као и кивот са честицама мошти Св. Анастасије Римљанке.
Више информација о манастирима Фрушке горе можете пронаћи на сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом ОВДЕ.
(Рекламни текст)
