У саопштењу WWF Адрија наглашава се да нам је неопходно обнављање мочвара, река и језера како бисмо успорили глобално загревање, створили терене за прилагођавање на климатске промене и осигурали добробит за људе. "Свега три процената од укупне земљине површине чине влажна станишта, а та три, наизглед мала, процента апсорбују угљендиоксида колико и све шуме на планети заједно. Истовремено, од њих зависи око 40 одсто биљних и животињских врста", рекао је Граб Врељански из WWF Адрије.
Он додаје да крајем ове и почетком следеће године WWF Адрија планира садњу аутохтоних поплавних врста дрвећа на површини од 36 хектара на подручју Специјалног резервата природе Горње Подунавље. "Овај подухват је део регионалног плана за ревитализацију четири влажна станишта у 2024. години на делу Европског Амазона од Словеније, преко Хрватске до Србије", рекаоје Врељански.
Навео је да је у сарадњи са Институтом за низијско шумарство и животну средину и партнерима из ЈП Војводинашуме завршена је Студија која се бави хидролошким режимом, педолошким карактеристикама земљишта и они ће дати препоруке за одабир врста, садњу и негу садница које треба да посаде.
Документом се предвиђа да се у Горњем Подунављу монокултурне плантажне шуме исеку и уместо њих посаде шуме које ће у плавним подручјима испунити своју основну функцију – да сачувају влажна станишта од нестајања и спрече изливање река у насељена места. Ревитализација тих површина радиће се на начин да будуће шуме најприближније имитирају просторни распоред природних поплавних шума а њихов напредак пратиће се вишегодишњим мониторингом. "Садња плавних шума само је део ревитализације која се ради на подручју Србије.
У Словенији ће на Мури бити ревитализован један травњак, а у Хрватској се ради на обнови природног канала Нађхат у близини Копачког рита. Све ово је само још један степен више у односу на досадашњи вишедеценијски рад на Европском Амазону, захваљујући коме су сливови река Мура, Драва и Дунав и проглашене првим Петодржавним резерватом биосфере на свету", додаје Врељански. Мочварна станишта нестају због низа ситуација попут убрзане урбанизације, пољопривреде или култивисања све веће површине и скоро све су последица човековог деловања.
Како бисмо могли да живимо у складу са природом, потребно је да сачувамо природно станиште видре, дропље, на стотине врста птица и инсеката, па и човека. Пројекат "Обнова Амазона" Европе подржава Endangered Landscapes and Seascapes Programme (Програм угрожених крајолика и морских пејзажа), којим управља Cambridge Conservation Initiative у партнерству с Арцадијом, добротворним фондом Лисбет Раусинг и Петера Baldwina. Амазон Европе је назив петодржавног Резервата биосфере Мура-Драва-Дунав, који је UNESCO у септембру 2021. прогласио својом баштином. WWF је једна од највећих независних организација, која се бави заштитом природе и има активну глобалну мрежу у више од 100 земаља. Мисија WWF-a је да заустави уништавање животне средине и створи будућност у којој људи живе у складу са природом, путем очувања светске биолошке разноврсности, одрживог коришћења природних ресурса и смањења загађења и претеране потрошње.
