Иако први писани трагови о манастиру потичу из средине 16. века, нова историјска истраживања његов постанак смештају у последње деценије 15. века. Натпис у камену изнад западног улаза у савремени храм сведочи да су ктитори цркве Лацко и Марко Јовшић и породица Јована Божанића из Горњег Ковина.
Од 16. века је Ново Хопово центар ходочашћа, јер су тада у манастир донесене мошти Св. Теодора Тирона, које су спасене и током ратних разарања. Током 17. века манастир је био важан просветни центар, а једно време и седиште сремског епископа. Ново Хопово је неколико пута рушено и обнављано, а највеће страдање задесило га је током Другог светског рата, када су уништене ризница и библиотека са ретким и драгоценим књигама. Радови на обнови и изградњи манастирског комплекса трајали су више деценија, током којих је цркви Св. Николе враћен првобитни изглед, а крајем 20. века подигнут је нови звоник и у конаку освештана капела Св. архиђакона Стефана.
У Новом Хопову замонашио се и три године провео српски просветитељ Доситеј Обрадовић, а историја манастира бележи и долазак Рускиња, монахиња које су ту нашле уточиште после Октобарске револуције. Оне су између два светска рата значајно допринеле његовом очувању и угледу који је у народу имао као верски центар.
Манастирска црква посвећена је Св. Николи и према примењеном еклектицизму у архитектури, сматра се једном од најрепрезентативнијих у времену у којем је настала. Историчари уметности сматрају да се ради о сличности са моравским стилом градитељства, али дванаестострано кубе чија је основа квадратни тамбур, сведочи о уникатком решењу нових градитеља.
Данас се фрескосликарство Новог Хопова сматра изузетно значајним примером црквене, српске касносредњовековне уметности са јасном применом критских и светогорских решења. По значају се истиче фреска старије живописа „Покољ деце у Витлејему“, а сматра се да се ради о поновљеном решењу примењеном у манастиру Лавра на Светој гори. У 18. веку у манастиру је радила и сликарска школа. Иконостас цркве из тог периода уништен је током Другог светског рата, а манастирске иконе сачуване након тог периода данас се налазе у Галерији Матице српске и Ризници Српске православне цркве у Сремским Карловцима.
У манастиру се поред славе посвећене Св. Николи, слави и Св. Теодор Тирон, Пренос моштију Св. архиђакона Стефана и Теодорова субота.
Више информација о манастирима Фрушке горе можете пронаћи на сајту Туристичке организације Града Новог Сада, кликом овде.
(Туристичка организација Града Новог Сада/Огласни текст)
