По тој листи, Радио телевизија Србије има два обавезна основна програма – Први и Други, као и Радио телевизија Војводине за подручје Покрајине. Што се тиче комерцијалних телевизија, обавеза емитовања односи се на О2 телевизију, Пинк, Хепи и Прву ТВ.
Како смо раније писали, РЕМ је, после сукоба између кабловског дистрибутера Радијус вектор са комерцијалним телевизијама с националном фреквенцијом – тадашњим Б92, Првом ТВ и Хепи телевизијом, избацио ове телевизије из основне понуде, објашњавајући да их закон не обавезује да их емитују, а да су ове телевизије за емитовање свог програма од Радијус вектора тражиле поприличну надокнаду.
Рат саопштењима који је потом уследио открио је ствари о којима се мало прича: однос понуде и потражње довео је до различитог приступа питању које ће телевизије кабловски дистрибутери емитовати у основном, а које у посебном пакету, колико ће то да кошта телевизије, а колико самог дистрибутера. Дистрибутери су се жалили на то да их “велике” телевизије уцењују огромним надокнадама за њихово емитовање, телевизије су кукале како их дистрибутери уцењују променама позиција у листи програма или избацивањем из основног пакета, док мале телевизије кукају како морају да плаћају доста новца да би остале у основној кабловској понуди.
РЕМ је зато био принуђен да, бар кад су велике телевизије у питању, донесе соломонско решење: дистрибутери су обавезни да емитују ових шест програма (осам у случају Војводине) без тражења надокнаде, али су и емитери обавезни да га без надокнаде уступе дистрибутерима за емитовање.
У образложењу одлуке чланови Регулаторног тела за електронске медије наводе да би свако друго решење довело или до привредних преступа (емитовањем без дозволе), док би с друге стране, телевизије које би захтевале новац за емитовање довеле у питање своју дозволу за националну фреквенцију, јер су у поступку издавања дозвола као доказ о економској самоодрживости доставили пројекцију свог пословања без прихода од оператора. РЕМ је, такође, пресудио и да дистрибутери могу да емитују програме ових телевизија без њихове сагласности, као и да позивање на кршење ауторских права неовлашћеним емитовањем у овом случају нема правну основу.
“С обзиром на то да је обавеза преноса наведена четири телевизијска програма установљена у јавном интересу и ради заштите медијског плурализма, јасно произилази да остварење јавног интереса не подразумева да се оператори, поред наведене обавезе преноса ТВ програма, излажу и финансијским обавезама према пружаоцима медијских услуга по основу накнаде за одобравање дистрибуирања њихових телевизијских програма, и то мимо своје воље”, објашњавају у РЕМ-у.
Оно што у овој причи недостаје, јесте регулисање питања малих телевизија с регионалном или локалном фреквенцијом. Да ли ће РЕМ и за њих наћи решење, нарочито ако се има у виду да су, судећи по статистици, регионалне и локалне телевизије укупно гледаније од ових великих комерцијалних, остаје да се види. Примирје је, бар што се Хепија, Пинка, О2 и Прве ТВ тиче, привремено склопљено, до неког следећег рата око позиција и распореда, или техничких захтева око квалитета емитовања.
Ивана Вујанов
