Према писању листа, топлотни таласи који се шире Европом, САД и Кином угрожавају људске животе, као и копно и море до којих они зависе.
Наш систем исхране је глобалан. Постоје све већи ризици од истовремених великих губитака усева у различитим регионима у свету, што ће заиста утицати на доступност хране и њену цену. У наредним деценијама то је једна од ствари којих се заиста плашим, рекао је Џон Маршам, професор са Универзитета у Лидсу.
Топлотни талас који је 2018. године захватио Европу довео је до вишеструких неуспеха усева и губитка приноса до 50 одсто у централној и северној Европи.
Очекује се да ćе топлотни таласи постати 12 пута чешћи до 2040. године у поређењу са нивоима пре загревања. Иако један топлотни талас можда неćе убити екосистем, дужи и чешћи догађаји значиће да природа нема времена да се опорави.
Људи су генерално изоловани од утицаја временских прилика од којих сви зависимо. Идемо у продавнице да купимо храну - не узгајамо је сами, али ако разговарате са пољопривредницима било где у свету, они су изузетно свесни шта време чини и који је његов утицај на пољопривреду, навео је професор Маршам.
Професорка са Универзитета у Бристолу Данијела Шмит рекле је да "често размишљамо о утицајима на екосистема на копну".
То је лако уочити - биљке вену, а животиње постају превише вруће. Међутим, људим углавном не размишљају о морским топлотним таласима. То је оно што ме заиста брине - то невидљиво, тихо умирање, навела је она.
Неки од најрањивијих екосистема су они који су навикли да имају стабилну температуру током целе године, као што су врсте у тропским океанима. Очекује се да ćе загревање од два степена Целзијуса у суштини избрисати тропске коралне гребене.
