Наступиће у првом полуфиналу, 27. фебруара под редним бројем 13, а цео њихов тим потрудиће се, открива нам Јана, иначе фронтменка овог састава, да прича њихове песме буде испричана што боље на самој сцени у студију Радио-телевизије Србије. Ипак, када је наступ у питању, неће се водити евровизијским трендовима.
– Наравно, свака песма са собом носи одређени концепт и то треба пренети и на сам наступ. Верујем да постоје шаблони, који природно настају, но свакако ћу се трудити да не упаднемо у то намерно. Свака сличност било са чим биће случајна – прича за „Дневник” Јана Ранчић и додаје да је „Вавилон” потпуно другачија песма од свега што је досад у музици радила. – Поред тога што ми то представља велики изазов, морам да признам да ми веома прија, могуће баш из тог разлога. Уживам у изазовима и радо улазим у нове. Наш састав негује популаран звук, мада више окренут електронској музици у комбинацији са традиционалним звуцима са подручја Балкана, али и нешто шире.
„Вавилон” је како сазнајемо настао за кратко време, па је тако за саму реализацију али и пријаву исте било потребно око две недеље. Текст је испраћен занимљивим и помало мистериозним стиховима: „Гори платно, иста слика пакла. Само једна маска иза стакла зове ме у Вавилон, тамо где је тама, тамо где су ватра и бол. Тамо где време стало је. Вавилон, духови у мраку зову ме да побегнемо тамо где сунце пало је”. Занимало нас је како је овај текст настао, а Јана нам открива да је инспирацију тражила у сликама у својој глави.
– Питала сам се шта је то што симболише мрак и, насупрот томе, шта је то што симболише светлост – објашњава Јана. – Порука коју сам желела да пошаљем је та да свако од нас може да се избори са свим недаћама које у животу могу да се догоде и да снага лежи унутар нас самих. Вавилон се спомиње у песми јер он симболише то прелепо, грандиозно место у ком се дешавају не тако лепе ствари. Нека врста пакла који одлично изгледа. То је нешто чему сви тешко одолевамо.
Јана објашњава да би волела да се нађе на Евровизији како би се добро забавила. Ова европска смотра музике за њу је симбол одличног шоу-а и забаве. Иако и домаће и стране фанове избора за српског представника на Евровизији, али и много шире гледалиште, већ увелико „тресе” евровизијска еуфорија, Јана нам признаје да тренутно нема много времена за препуштање таквој атмосфери.
– Волела бих да могу да уживам у еуфорији, јер се све ово само једном догађа први пут. Али, не вреди. Дизајнирам костиме, смишљам како ће изгледати сцена, стално сам на телефону, вежбам песму и тако даље. Можда је баш то моја еуфорија – искрено наглашава фронтменка састава „Кавала” и додаје да им је инострана, као и сва друга публика, увек добродошла.
„Кавала” је, иначе, настала пре неколико година на иницијативу Бориса Крстајића. Јана већ годинама сарађује са његовом ћерком, истакнутом младом композиторком, Аном Крстајић, посредством које је Борис и могао да се упозна са њеним радом и гласом.
– Вероватно му се учинило да на више нивоа одговарам његовој замисли, па је ступио са мном у контакт и настао је наш пројекат. Назив „Кавала” смо извели од традиционалног инструмента кавал који је заступљен на Балкану – објашњава Јана Ранчић и додаје да је „Песма за Евровизију” сјајна степеница на путу до њиховог медијског пробоја и презентовања. – Наш даљи план је снимање албума и „лајв” сета, као и фестивалско пласирање. Ово је сам почетак и ако могу тако да кажем само назнака онога што „Кавала” може и има да понуди.
Владимир Бијелић
