Због свега тога, стручњаци упозоравају да "нестаје Јадран који смо знали", преноси Хина.
"Риболов и наши рибљи ресурси имају велике потешкоће, климатске промене су велики проблем, а Јадран који смо знали нестаје," истиче Ален Солдо, професор на Одељењу за студије мора Универзитета у Сплиту.
У већини медитеранских земља, укључујући и Хрватску, плава риба је главни део целокупног улова, а рибарска индустрија боји се да ће због превеликог улова риболов бити заустављен, при чему су административне мере драстичне или закаснеле.
Солдо предлаже да на одређено време на неком подручју буде уведена потпуна забрана риболова, ако се лови премлада риба која се још није измрестила.
Он је такође упозорио да инвазивне и досељене врсте риба мењају природну околину Јадранског мора.
"Једна од најинвазивнијих врста, риба лав, прошле године је први пут забележена на нашем делу обале, а ове године већ неколико пута. Познато је да је та риба на многим местима у Средоземљу променила природну околину", упозорио је Солдо.
Научни саветник на сплитском Институту за океанографију и рибарство Јаков Дулчић истиче да је током последње три деценије забележен долазак 46 нових врста риба у Јадранско море, у којем живи више од 460 врста риба.
Каже да је једна од најгорих инвазивних врста у Средоземном мору - ватрењача - уочена код Виса на дубини од 15 метара у августу 2021., као и ове године код Рачишћа на острву Корчули.
Стручњаке забрињава што агресивне врсте угрожавају домицилне врсте риба, а неке од њих су опасност по здравље људи.
"Један од примера је камена риба у источном Средоземљу, чији убод може бити фаталан, каже Дулчић, који је учествовао у изради другог издања Атласа егзотичних риба у Средоземном мору из 2021. године.
Наводи да је за 20 година, од првог издања Атласа 2002. године, у Медитеран дошло 107 егзотичних врста риба, више него у читавом претходном веку.
Инвазивне врсте риба мењају демографску структуру рибље популације, а у источном Средоземљу неке врсте придошлица су успоставиле своје популације.
Дулчић указује да, ако дође до значајнијих промена у температури мора, врло брзо можемо очекивати лош сценарио са стањем биолошких ресурса у Јадранском мору.
Најновија истраживања упозоравају на озбиљне претње које климатске промене доносе у земљама у развоју, где се очекује знатан пад биомасе риба до 2100. године.
"У неким тропским регијама тај ће пад износити 30 или 40 одсто, што ће највише осетити заједнице које зависе од рибарства као главног извора хране и прихода", упозорава Дулчић.
