Манастир Милешева задужбина је краља Владислава Немањића, а ова божија кућа грађена у 13. веку ницала је под будним оком Светог Саве, који је младом краљу Владиславу био десна рука.
- Знамо то да је Свети Сава одредио и дао благослов свом братанцу краљу Владиславу да гради Милешеву, а он је свему томе присуствао, а оно што је насликано на зидовима су ипак биле зреле композиције и то је сигурно морао да учини неко ко је то све зао, а то је засигурно Свети Сава - казала је мати Параскева за агенцију РИНА.
И управо у овом манастиру светитељеве мошти налазиле су се пуних 360 година. Све до тренутка када их Турци односе и спаљују на Врачару. Али један део светитељевих моштију ипак је сачуван и након премештања из манастира у манастир, шака Светог Саве поново се налази у Милешеви.
- Од 2007. године налази се овде у Милешеви, стим да је уназад проследње три године како је изложена испред олтара - додаје мати Параскева.
У овом светом месту налази се и јединствена фреска која је живописана за време светитељовог овоземаљског живота.
- То је најверодостојни лик Светог Саве, јер је речено да они који су осликавали фреске у 13. веку су имали осећај за портрет и самим ти су сликајући, осликали су га онакав какав је био. Због тога ми кажемо да је то најверодостојни лик Светог Саве - рекла је монахиња.
Недалеко од Милешеве, подно средњевековног града Милешевца у срцу окомите стене налазе се испоснице у којима је скромни калуђер Сава налазио свој мир. Ходочасници је обилазе упркос тешком терену, а у једној од њих налази се и чудотворан извор.
- Вода са овог извора је у народу позната као лековита за слабовиде људе, али исто тако постоји једна занимљива легенда да се вода приказује пред људима који нису толико грешни, а да се пред грешницима повлачи и да је не можете наћи - казала је Драгана Вараклић из ТО Пријепоље.
И нема сумње да и дан данас дух Светог Саве живи у сваком делу земље, али овде у пријепољском крају посебно је очуван. Од Савиних испосница где је писао књиге, тиховао и молио се Богу, преко села Седобро за које кажу да му је баш он дао име јер му се учинило да је тамо све добро, до Савиног лакта у самом Пријепољу.
(РИНА)
