Американци који долазе у Европу често се суочавају с културолошким шоковима кад морају да скину обућу у гостима или кад схвате да су наручене порције неколико пута мање него код куће.
Студенти који с другог континента долазе на школовање у Хрватску, сезонски радници или они који се зауставе у Лепој Нашој на пропутовању по свету по форумима изражавају чуђење или се смеју разликама – баш као што и Европљани то чине у обрнутој ситуацији. Неке од најзанимљивијих реакција Американаца на хрватску културу пронађени су на форумима и туристичким интернет страницама, а скупио их је Пун куфер.
„У Хрватској се све врти око хране и пића. Кад дођем некоме у госте, већ с врата питају шта ћу јести и пити, а уобичајено је и донети какву боцу или неки јестиви поклон. Хлеб се једе уз свако јело, укључујући и кромпир и тестенину, што је такође занимљиво. Једна од најчешћих реченица које чујем за столом је: ‘Узми још мало да се не баци.’ Чуди ме да бацање хране овде није законом забрањено“, пише Лијам.
„У Америци људи возе километрима да би посетили локални парк, а овде за то време завршим у другом граду или преко границе“, пише П. Б. и додаје како се изненадио да у Хрватској имају другачији појам о времену. Како је Европа стари континент, овде је уобичајено рећи да је нови град стар тек 150 година, док је преко океана такво место прави старац.
„Невероватно је како је у Европи све малецко у односу на Америку. Улице су уске, аутомобили су малени, баш као и куће. Неки људи чак живе у породичним кућама које су подељене између различитих власника. Такво нешто у САД није тако често“, наводи форумашица.
„Храна у Хрватској је укусна, али се могу пронаћи јела која су итекако бизарна. Јела која се припремају од желуца крава и свиња, кобасице од свињске крви или пухови (мала створења слична веверицама) који се могу јести у неким деловима земље нису за свакога“, пише Леон.
„Супер ми је како Далматинци разговарају. Тако су гласни и темпераментни да ми је требало неко време да схватим како се не свађају, него тако нормално разговарају о свакодневним стварима. Слично им је пак да се не смеју толико као Американци и не труде се да буду веома љубазни приликом упознавања“, коментарише Оливија.
„Грозно је колико људи пуше. На сваком кораку може се осетити дим, а понекад је наћи кафић у којем се може дисати немогућа мисија. Видео сам жене које гурају дечја колица с цигаретом у устима, као и децу од 12, 13 година која гасе опушке по путу“, ужаснут је Џон.
Американце у Хрватској највише шокирају јавни WC-i који се плаћају, као и „бесплатни тоалети у којима запослени продају тоалет папир“ и „извлаче новац од туриста у нужди који немају другу опцију него да оставе новчанице ако немају кованице“.
Неки коментаришу да их „WC mafija“ не чуди јер то није пријатан посао. У причама о тоалетима на форумима поделили су своје трауме о женама које без срама одлазе у мушке тоалете, а неки од њих имали су непријатна искуства код пријатеља јер одвод није радио.
„Радио сам с људима из разних делова Хрватске и изненадило ме колико постоји разлика на тако малој географској површини: од тога како говоре до самог карактера, невероватно је колико су друкчији“, пише Лукас.
„Имам осећај да се Хрватима никуда не жури. Кафе пију сатима на терасама, а кашњење је уобичајена пракса. Запослени у пошти и на другим пословима тога типа такође имају успорен темпо“, коментарише Ема.
Американце шокира како људи у Хрватској пазе на моду и колико је лепих девојака по граду. Али многе нису срдачне попут Американки.
Такође, необично им је да Хрвати не остављају велике напојнице. „Мој први оброк у Загребу били су ћевапчићи у малом ресторану с пријатељем из Хрватске. Платио сам, али нисам оставио велику напојницу јер су ме упозорили да у Европи нису толико велике као у Америци. Пријатељ је видео новчаницу коју сам оставио на столу, зграбио је и тутнуо ми је у џеп уз речи да је то доиста превише“, наводи Американац.
(Nova.rs)
