Истиче да овде има преко 300 врста птица што предствља око 80 посто свих забележених врста птица у Хрватској.
„Овде има око 50 врста риба и ово подручје је једно од најзначајнијих мрестилишта риба у Европи. Зато је наш најважнији задатак не само да овај простор заштитимо него и да промовишемо његову заштиту, јер на тај начин утичемо на квалитет живота како сада тако и у будућности“, каже Башић.
Некада су мочваре сматране као запуштено тло и легло комараца и болести. Тако да се свесрдно радило на њиховом исушивању и претварању у плодне оранице. Међутим, развојем науке и екологије сада је став сасвим другачији.
– Напокон се променио став о њиховој неважности. Сада се сматра да су оваква влажна станишта изузетно важна за очување биоразноликости, али не смемо да сметнемо с ума да су и то природни прочишћивачи вода. Нажалост, у свету је у последњих 50 година нестало више од 35 посто мочварних еко-система. Зато нам је и драго да Копачки рит спада у једно од очуванијих мочварних станишта у Европи и настојаћемо да тако и остане – истакао је Башић.
Када се упутите у обилазак Копачког рита обавезно са собом понесите и неко средство против уједа комараца, јер их овде, наравно, има у изобиљу.
– Мочваре су природна станишта комараца којих у свету има око 3.000 врста, а око 100 преноси разне болести. Зато је важно водити рачуна о здрављу људи. Ипак, нагласио бих да нису сви мочварни комарци опасни за људе и да они битно доприносе биодиверзитету јер су храна за многе птице, рибе, водоземце, гуштере – објаснио нам је Иво Башић, директор Парка природе Копачки рит.
И заиста када се запутите од Осијека ка овој европској Амазонији одушевиће вас природа, али и брига људи да она остане баш таква каква јесте. На самом улазу у пријемни центар Парка природе „Мали Сакадаш“ дочекаће вас кућице и сојенице прекривене шиндром, згодно уклопљене у цео амбијент. Све је направљено с мером и жељом да се посетиоци едукују кроз уживање у природним лепотама.
– Када дођете овде могуће је дрвеном стазом дугом око један километар стићи до пристаништа где се може ићи у даљи обилазак бродом или чамцем. Већ сам напоменуо да је флора и фауна овде заиста богата, а наш заштитни знак је орао штекавац, кога ви зовете белорепан. Од 150 парова у Хрватској у Копачком риту их има 90, а то је у европским размерама простор где их има највише. Имамо и неколико гнезда црних рода које су веома срамежљиве птице и можете их видети само у рано јутро – упутио нас је Иво Башић.
Потом домаћини препоручују да се оде до ловачког дворца Тиквеш где се на 2.000 квадратних метара може у највећем мултимедијалном простору упознати са флором и фауном кроз живот мочваре у свим годишњим добима. И ми смо га посетили и заиста смо били импресионирани оним што смо видели као и начином презентације.
– Место Копачево се наслања на овај Парк природе и баш захваљујући овој близини оно се развија у туристичком смислу. Напоменуо бих да је 1967. проглашавањем овог простора за парк природе нешто се и одузело локалном становништву, између осталог се ограничила њихова привредна делатност, али зато ми кроз разне активности покушавамо то њима надокнадити. Пре свега кроз туризам. Зато вас позивамо да после боравка у природи уживате у доброј славонској кухињи и винима – предложио је Иво Башић, директор Јавне установе Парк природе Копачки рит.
Марина Јабланов Стојановић
Фото: В. Јовановић
