Понекад и енглеском. У Виториози лепе су уличице, цвеће и поглед. Упадамо у гужву, слаткиши, пљеске и пиво, иконе, вашар као код нас... На централном тргу бина и бенд вежба. Трешти ковер-верзија „Somebody Толд Ме“ од „The Killersa“, јако добро звучи. Ето разлике између малтешке „сеоске славе“, Биргуфеста, како се зове веселица на коју смо набасали, и наше сељане. У „Killersima“ је цака. И „Оасис“ и „Блур“. А не Џенан и ЈК. Лутамо кроз Виториозу. Те овде био овај гарнизон витезова, Французи овде, Италијани онде, Шпанци тамо, овде болница...
Свуда барјаци-крсташи као у старој Црној Гори. Сетих се да је рука Јована Крститеља донета са Малте на Цетиње, па отуд и барјак исти као поморска застава Малте. Одлазимо на зидине да гледамо Валету и неке тврђаве у сумрак. Манијакални возачи кроз узане уличице и љубазни домаћини. Огромни бродови улазе у луку. Јадран се не може ни приближити овом мору.
Lonely Planet, врховно божанство англосаксонских и иних путника, каже да је најбољи провод у новокомпонованим деловима града. Пејсвил, рецимо. ОК, седамо у бус. Питамо неке девојке. је л‘ близу станица Пејсвил? А оне Американке, традиционално две од три препуњене екстра ткивом. Пејсвил? Звучи као каубојска забит у САД где има револверашки обрачун сваки дан. Каже једна од њих, момци бре, неписмени сте, каже се Пачевил. Град добио име по неком бискупу Пјетру Пачеу. Као италијанско име, а енглески наставак па се ти снађи.
Ирац одмах у најскрнавију дискотеку са дебелим Малтежанкама у мини хаљинама које играју латино плесове, цугају коктеле и момке не гледају. Пиво од 0,25 је 2,5 евра. Е неће да може! Ем досадно, ем скупо. Покушавам да га одвучем у забаву типа кафић са дрветом и цугом од 0,5 за 1,50 евра ако може, а може.
Али Ирац воли „медитеранску забаву“, каже био на сплавовима Београда, супер забава! Ја ћу њему, е ја нисам. Гледа ме као да сам пао с Нептуна. Ми више волимо бритиш пабове, где су нормалне рибе, а Британци воле егзотичну сељану. Следи бриљантан предлог да се убацимо у стриптиз бар. Каже, био једном у Литванији, супер рибе. А колико си платио забаву? Па избацили су нас кад смо завршили пиће. А јесу селе две рибе са вама кад сте ушли у сепаре одмах? Јесу. А јесу наручиле неки глупи и скупи коктел који иде на ваш рачун? Јао, јесу. Еј, синко, јеси са Запада, али као да си у школском интернату расто. Попијеш два пива, платиш 20 евра и мрш напоље бандо пролетерска.
Нећу да идем. Не плаћа мене Њ. В. Краљица да се проводим уз скупе дроље и вотка мартини. На улици, Ирац опет има пуно неразумевања за кратке сукње, пита иронично девојке, „Хоњ much?“ и смеје им се у лице. Време је да се иде кућици јер ће неки пријатељ ових симпатичних девојака да нас састави са калдрмом уз ово понашање. Нула бодова. Све домаћа маса, можда је у цик јула и августа супер са пијаним Британкама, али сад мрка капа.
Одосмо на север где су плаже. Све је сјајно, стење, увале, жути песак. Следи Мдина, средњовековно срце Малте. Данас има свега 350 људи у зградама које могу да приме 3.000 и зато га зове Тихи град. Али пре тога, преседање у Мости, малом граду у сред острва где је црква невероватне величине, апсолутно свака црква на Малти је 234 пута већа од околних зграда. Ова округла се зове и Ротонда, а имала је чудну судбину да су на њу, кад је била пуна, пале три немачке бомбе, само се откотрљале и нису експлодирале. То је такозвано „Чудо из Мосте“. У Мдини, где стижемо кад пада мрак, као у бајци, лавиринти уличица са жутим камењем, све тихо, само се праве свадбе наменски овде. Покоја мачка. Прелепо.
Е да, Малту не чини само Малта него и Гозо, велико острво на западу и мали Комино са тек четири комада житеља. Одосмо на трајект. У граду Мелиха обилазимо плажу, купамо се и одлазимо у Попајево село, где су снимали филм „Попај“ са Робином Вилијамсом осамдесетих, чини ми се. Сад су те кулисе тематски парк, са плажама. Сеоце као да имитира село рибара из 17. и 18. века и уверљиво је. Нису нас пустили унутра јер се баш сад снима неки филм, али смо гледали са литица и село и филм. Неки у црвеном мундиру, као из „Пирата са Кариба“ или противник Великог Блека, нешто се свађа са дјевом својом вјерном на степеницама. Фино, спектакуларно за све који имају децу или су деца у срцу. Трајект за Комино вози до Плаве лагуне, где се литице сурвавају у море, а вода је тиркизна и прелепа.
Купање, а онда мало хајкинга по ненасељеном острву. Ту су куле Малтешких витезова. Дан диван. Малта је прелепа. Онда бродом до Гоза и луке Myar. Myarr, са два Р! Тако арапски! Егзотика. Град Рабат у центру острва сад се зове Викторија јер је Паче из Валете 1897. толико волео британску краљицу да је замолио да се Рабат са Гоза преименује по њој у Викторија поводом неког јубилеја, златног ваљда. А има и још један Рабат на Малти, па да се не мешају.
Сад се меша са Виториозом, али ко га шиша, поене је код краљице зарадио, па Паче има и споменик у натприродној величини као сваки војник Империје, а Викторија супер цитаделу, позориште, биоскопе, све што успавана Валета нема - као кулиса је успаваног дивног филма. Викторија је град са историјом који живи даље. Одлазимо да видимо Плави прозор и стену Дунгус и камене литице крајњег запада Малте. Спектакуларан призор сунца које залази у очи.
„Кад затвараш радњу“, питам младића у радњици поред хостела. „Кад? Uff, па кад се уморим, хаха“, смеје се као луд. Толико о томе и заради. Баш их брига, сунце им сија стално, град је бајка, сваки кадар разгледница, веш се суши на балконима, Африка на два метра од прозора. Све је кул. И људи. Наравно да је ово домовина Корта Малтезеа. Само одавде може бити најкул стрип лик икада.
Жикица Милошевић
