Један од њих је свакако Нишлија Флавије Валерије Константин, чије је име у историји записано великим словима, не само зато што је био римски цар Константин Велики, оснивач града Константинопоља (Цариград, Инстанбул), који је постао престоница Источног римског царства, него и зато што је Миланским едиктом христијанизовао Римско царство.
– Константин је остао упамћен као велики римски император који је 313. године признао хришћанство као званичну религију. Он је Ниш учинио познатим целом свету. Осим Константина издвојила бих и цара Јустинијана, који је правницима познат као велики понтификатор права – рекла нам је др Марија Игњатовић, професор римског права на Правном факултету у Нишу.
У античко време већи део тла данашње Србије припадало је Римском царству. На том, нашем, тлу где су Римљани били измешани са локалним живљем рођено је поред Константина чак 16 римских императора, што је највећи број римских царева који су рођени ван Италије и представља петину свих владара Рима! Ту значајну чињеницу још увек нисмо успели да искористимо и упакујемо у атрактивни туристички производ који би обухватао посету археолошким локалитетима и музејима широм наше земље и показао каква блага крије и какво је културно наслеђе које Србија има.
– Медијана је препозната на туристичкој мапи: постоје туре које прате хришћанство, конгресне конференције, а имамо и велики број љубитеља археологије – моје колеге археолози из света доводе групе у Сремску Митровицу, Виминацијум, Гамзиград и овде у Медијану и пролазе целу ту руту која је богата и значајна. Мислим да би и наше агенције требало да праве такве туре и да би наши грађани имали прилику да све то обједињено виде. Зато би требало улагати у инфраструктуру – упутила нас је археолог Весна Црноглавац директорка Народног музеја Ниш.
Медијана је била луксузна резиденција у Наису (данашњем Нишу) коју су користили седам римских царева укључујући и Константина Великог. После десет година реновирања посетиоци могу да је поново виде.
– Откако смо отворени од 27. децембра прошле године имали смо преко 13.000 посетилаца. Људи сада схватају значај овог објекта и није више само оно што ми археолози знамо, што презентујемо на научним скуповима, него је постао и туристичка атракција. Сигурна сам да сви они који дођу да посете Медијану могу да науче о животу и изгледу античког Ниша, али за даљи развој овог локалитета потребно је изградити археолошки центар, који би био спој визиторског и научног центра. Било би лепо да видите музеј са поставком античког Наиса, да имате где да предахнете и освежите се. Да проведете извесно време на овом простору и да га доживите на посебан начин, а његова је предност што је у граду – значи инфраструктура већ постоји – потврдила је археолог Весна Црноглавац.
Посетивши овај локалитет, који се налази на само пет километара од центра Ниша према Нишкој Бањи на некадашњем путу Виа милитарис, многи пожеле да сазнају како су Римљани живели. Оно што можемо да сазнамо да су они богатији баш умели да живе: овај објекат је имао терме, фонтане, административне просторије, магацине и луксузнији резиденцијални део. Подови, који су се грејали су прекривени мозаицима с геометријским или флоралним (биљним) мотивима, а део зидова фрескама.
Патент за поверљиве разговоре
– У стибадијуму А налазила се и фонтана која је осим што је украшавала простор служила и да се овде могу одвијати разговори које не би требало нико други да чује. Римљани су то решавали тако што су регулацијом млаза појачавали шуштање воде, што је било сасвим згодно да се „покрије“ прича – открио нам је археолог Слободан Митић, кустос Народног музеја у Нишу.
– На самом улазу у вилу налазила се статуа богиње Дарданике, коју је Константин сматрао заштитницом. Затим се улази у вестибул (предворје) из којег се налази перистил (покривени трем са стубовима) где се налазе кубикуле (одаје) за чиновнике. На средини простора се налази фонтана тј. базен окружена вртом, а како се иде према северу долази се до простора који је био луксузнији. То је била аула, свечана просторија где су дочекивани важни гости, а постојала су два стибадујума (трпезарије) – предочио нам је археолог Слободан Митић.
У склопу Медијане су се нашла и два храма, а у једном је пронађено мало мозаичко поље са Христовим монограмом које је конзервирано и сада је део покретних артефаката који се налазе у археолошкој сали Народног музеја.
– Оно највредније што је нађено на Медијани је бронзана ограда на којој су бисте богова Луне (богиња Месеца) и Асклепија (заштитник медицине), а недостају њихови пандани Сол (бог Сунца) и Хигија (богиња здравља). Ова ограда је нађена 2.000 године у близини терми и једини је овакав примерак у Европи! – открио нам је археолог Слободан Митић.
Марина Јабланов Стојановић
