Планинарење, камповање, бициклизам, алпинизам, рафтинг, кањонинг - само су неке од активности кроз које ћемо сазнати каква нас природа окружује уз изазовне авантуре кроз које ће нас у овој емисији водити Радован Ковач. Кроз брдовити Балкан водиће нас својом комбезом, а осим сарадника, стручних водича и познатих личности, друштво му на том путу прави и његов верни пас Веса.
Њихов циљ је да нам покажу лепоте природе, уз промоцију активног начина живота. Како нам је у интервјуу рекао, многи гледаоци нису упознати чак ни са тим шта се у њиховом окружењу налази, а камоли у неким удаљеним пределима, па је то и једна од ствари коју жели да промени. Истакао је да је потенцијал који наша земља има када су у питању природне лепоте и екстремни спортови потпуно неискоришћен.
– Нека стара истраживања на која сам наилазио кажу да се у Европској унији 33 одсто свих смештаја обави у камповима, док је код нас то било на тек 2,29 процената. Дакле, ми уопште нисмо искористили тај потенцијал који имамо. Имамо лепу климу, а то мало кампова што имамо није на завидном ниовоу. Ту можемо много да радимо, а верујем да ће тако и да буде у будућности. Сваке године је све боље, нешто се ту ново увек појави, али далеко је то од оног колико можемо. Ево, рецимо, Ђердап је најлепши део Дунава у целом његовом току, а код нас је потпуно неискориштен – испричао је на почетку интервјуа Радован Ковач.
Гледаоци ће са вама сваке недеље од 12 часова кретати на путовање и са воде, висине и земље учити о Србији и региону, а шта сте ви научили о себи и о свету који нас окружује?
– Ова емисија научила ме је то да морамо на првом месту много више да бринемо о нашој природи и околини. Научио сам да ценим то што имамо и да није оно што се налази у иностранству лепше него код нас и да је поднебље на којем живимо богом дано. Имам пријатеља који ће бити наш водич у једој од наредних епизода, а који је путовао по целом свету и он ми је рекао да то што имамо ми на простору бивше Југославије нема нигде на свету. То треба да чувамо и да ценимо.
Не путовањима у емисији не одседате у луксузним хотелима, већ бирате природу. Колико сам тај осећај боравка у природи доприноси изазову кроз које пролазите из епизоде у епизоду?
– То је мој начин живота! Нисам неко ко воли и пати за луксузом. Мој луксзуз су мој комби и шатор, то је оно што највише волим. Људи кажу да иду у хотел од пет звездица, а ја у природи имам хотел од милион звездица. Кад погледам у небо звездама нема броја. Мени је непроцењив осећај кад после планинарења осетим умор па поставим шатор у природи и ту одморим.
Не одлазите на мејнстрим дестинације које су већ откривене и добро посећене. Како бирате шта ћете да представите публици? Да ли је један од циљева управо то да се прикаже оно што до сада нисмо видели?
– Управо тако. Није ми занимљиво да приказујем нешто што већина људи зна и тамо сви одлазе. Оно што ми се у одређеном моменту свиђа и шта бих ја волео да посетим то и одлучим да снимам. Сада на списку имам неких 40 локација које желим да снимам, али се увек појави нешто ново.
У другој епизоди емисије „Изазови авантуру”, која је на програму Прве телевизије у недељу, 24. септембра, пратићемо Радованово путешествије у околини Сврљига. Гледаоце ће, заједно са својим псом Весом, повести у пешачку туру до остатака старог сврљишког града. Ту ће, са лепог видиковца, представити причу о овом граду, а онда и кренути у обилазак котлова на реци Белици, „бигрених када” и малих водопада. Радован је најавио да гледаоце ускоро очекује и епизода у којој ће приказати једну од најизазовнијих дестинација у земљи за коју многи и не знају - кањон реке Трибуће у околини Ваљева у којој ће нас „провући” кроз узану пећину и стрме литице.
Да ли вам се дешава да, након што прођете кроз неку изазовну авантуру у природи, помислите: „Шта је мени ово требало?”
– Помислим то често. То сам, на пример, помислио када сам се спуштао ужетом низ водопад Скакавац у Републици Српској са висине од 80 метара. Такође, имам страх од скока у воду. Када дођем у природу, станем на литицу у кањону неке реке и треба да скочим у неки мали, природни базен, који је пречника три метра, осетим страх, али знам да је пре мене неко одатле већ скочио, да је безбедно па онда скупим храбрости да то и урадим. Осећај након тога је непроцењив и увек ми се јави жеља за неким адреналинским садржајем и онда опет кренемо опет испочетка (смех).
У првој епизоди са глумицом Јеленом Ђукић прошли сте Via Ferratu на планини Берим, а она је у страху рекла: „Ја не знам како ће моје тело да реагује на овој надморској висини”. Можете ли уопште да рачунате на себе, организам и психу у том „неприродном” окружењу и околностима као што сте у овој епизоди „висили” на стенама?
– Моје реакције су увек искрене. Никада не идем да обиђем неку дестинацију на којој ћемо снимати па да се онда вратим на њу да радимо. Камере су укључене и сниматељи чекају моју реакцију да виде како ћу одреаговати у одређеном моменту. Наравно да не можеш све да испланираш, поготово што ми немамо буџет да одемо прво да видимо све како изгледа па да направимо књигу снимања. Видим фотографије, у глави сложим како би то отприлике требало да изгледа и идемо да снимамо, али никад до детаља не знамо шта ћемо да видимо и како то, у ствари, уживо изгледа. Наравно да то све уживо изгледа много лепше него преко екрана.
Владимир Бијелић
