Који год да је разлог, туриста је толико да је у шпицу сезоне било тешко и шетати, а камоли пронаћи место на плажи. Тако је и у Петровцу, осим уколико решите мало да прошетате и откријете и прелепе плаже, на којима нема гужве.
Градска плажа у Петровцу је лепа, али на њој није могло у августу ни да се спусти стопало, а не пешкир или да се пронађе лежаљка. Многима, нарочито онима са са малом децом или старијим људима, ова плажа је ипак најбоља опција, јер до ње лако дођу, а близу су им и бројни кафићи и ресторани. Због великих гужви, стално су могли да се виде људи који су пешкире поставили на клупе и велике жардињере по шеталишту, па се одатле спуштали до мора.
Они који одлуче да извиде шта још нуди Петровац, за само десетак минута шетње, у правцу ка Сутомору, могу да стигну до Лучице. Мештани кажу да је недавно направљен пут, те је лакше доћи, а постављено је и осветљење, па ни каснији повратак са плаже није проблем.
Ова невелика увала окружена је боровом шумом, а шљунак и камен чине да вода буде чиста. И овде има мноштво ресторана и кафића, а могу да се пронађу и локали који нуде бесплатне лежаљке, уколико се код њих руча. Пошто је дневни мени око седам евра, оваква понуда је више него исплатива, јер на Лучицама комплет лежаљки са сунцобраном кошта од 15, па чак до 25 евра. И поред оваквих цена, и ова плажа је препуна, а пошто је мала, на њој је још теже пронаћи место. Тек предвече, када гости полако крећу према смештају, на плажи може да се постави пешкир. Наравно, места има и рано ујутро, за оне који воле да поране.
Шетња на другу страну Петровца, води до Перазића дола. Успон је на почетку мало стрм, али је то кратка деоница и након тога следи лагана шетња. Пут води кроз борову шуму и иде поред самог мора. Чак и они који се нису упутили на плажу радо шетају овом стазом здравља, а препорука је да то чине они који пате од бронхитиса или астме. На том делу пута је и скривена увала Црвена стијена, до које може да се дође бродићем од Петровца, а повратна карта кошта пет евра.
У великој ували у Парезића долу смештене су три плаже, од којих је средња најмања. Свуда су постаљене и лежаљке и сунцобрани, а има места и за оне који донесу своје пешкире и сунцобране. Пошто је овде отворено море, а подлога је од камена и шљунка, вода је тиркизна, прозирна и чиста. Чак и када се доплива до бова, доле се потпуно јасно види камење, па и рибе.
Последња деоница стазе води кроз три тунела, а најдужи Црвена стијена дуг је 500 метара. У тунелима је постављена расвета, тако да је пут безбедан. Чим се изађе из последњег тунела, поглед пуца на отворено, а запахне вас прави мирис мора и соли. То значи да сте стигли у Перазића до.
- Ми одавде, из Црне Горе, долазимо само на Перазића до да се купамо, јер знамо да је ту најчистија вода. Чак и ако дође нека прљавштина, море то брзо однесе и за десет минута је поново чисто - испричао је Никола из Бара који на Перазића долу наплаћује лежаљке у једном делу плаже.
Најудаљенија увала Перазића дола постала је прва плажа тек пловином јула. Никола из Бара каже како је тада била велика олуја која је померила стене, па су тек након тога почели да уређују плажу и поставили лежаљке и сунобране. Тада је постављен и кафић.
- Овде једна олуја може потпуно да промени изглед плаже. Тако је и овде било. Сада је плажа много већа него на почетку лета - казао је овај младић.
Сунца на Перазића долу има до самог заласка, па се људи овде и задржавају до предвече. Пошто у близини нема насељеног места, нити продавница, многи са собом донесу храну и пиће. Међутим, на плажи су ресторан и кафић, те може да се једе и пије, а цене се не разликују много од оних у новосадским ресторанима.
У првом делу плаже комплет лежаљки и сунцобран коштају 10 евра, док су у другом делу 15 евра.
Мала шетња до ових плажа свакако се исплати, нарочито до Перазића дола. Наравно, дотле може да се дође и аутомобилом, стрмим путем одмах испод манастира Режевићи, а паркинг се не наплаћује. Ипак, шетња доноси оно што је немогуће осетити у вожњи колима. Мирис боровине и мора, као и поглд на дивне увале и чисту воде.
Вера и Лука Вукотић издају апартмане у Петровцу већ 36 година и просечно сваког лета имају око 400 гостију. Кажу да странци највише воле Перазића до, док наши људи углавном иду на градску плажу или у Лучице.
- Ниједном странцу ништа није далеко и ништа им не смета. Наши људи су више размажени, па бирају оно што им је ближе. Многи иду до Перазића дола и само због стазе здравља, радо шетају, а и воле такву плажу - казала је Вера Вукотић и додала како они са малом децом најчешће иду на градску плажу.
Текст и фото: Љубица Петровић
