И све то док не дотакнете тло и схватите да све што сте до малопре гледали, наједном не важи. Густа спарина и заслепљујући одсјај северноафричког сунца, као знак добродошлице, грли вас по изласку с аеродрома, а потом крећу кадрови због којих би се многи запитали где ли су то дошли и шта ли их тек све још чека! А чека их свашта, најпре ред смећа, ред шута, широке џаде које се стапају с прашином која би требало да буде тротоар, рушевине које су нечији домови, накићене мале продавнице, пијаце и паркинзи усред бројних кружних токова, превише обучени људи за то доба године...
Међутим, након подуже вожње кроз неочекивани културолошки шок, стиже се до одабране туристичке зоне и све наједном почиње да личи као на фотографијама које успешно маме посетиоце. Плански уређене улице, велелепни хотели, уредно нанизане радње, заводљива флора и насмејани локалци чине да заборавите на Тунис који сте првобитно упознали. Ипак, иза свега тога и даље се крије право лице вашег домаћина чије су плаже наружене смећем и црним морским „цветницама“, вода у којој вас сваког часа може ожежити бесвесна медуза, несносно навалентни „продавци“ фотографисања и јахања камила, параглајдинга, пиратских продова...
Али, да бисте доживели праву чаролију Туниса, у правом смислу те речи, заиста је неопходно да мрднете ван уплаћеног кварта и доплатите за сурфовање државом која је по много чему пуна изненађења. Наравно, све уз бакшиш од по тунижанског динара, евентуално два-три...
Град уметника и плаветнила - Сиди Бу Саид
Најукуснији чај од бадема, који за основу има нану или мешавину зелениша, може се попити у плаво-белом граду - Сиди Бу Саиду, надомак престонице Туниса. Да бисте се упознали са овим местом, које многе подсећа на Санторини, чека вас шетња уличицама које воде узбрдо, одакле сеже поглед неодољивог и опуштајућег плаветнила. Још кад све то „зачините“ поменутим чајем и бамбалунијем (такорећи зашећереном мекиком, врло дијеталном, многи би рекли у шали), Сиди Бу Саид оправдава свој шарм у ком су многи уметници проналазили инспирацију и уточиште.
Колевка уништене империје - Картагина
А онда следи сусрет са Њеним величанством - Картагином, древним градом који је настао у 9. веку пре нове ере и то захваљујући довитљивошћу и мудрошћу једне жене - принцезе Елисе. Створивши велику поморску трговачку силу, Картагина је вечито била на удару супарника, да би на крају, након скоро 700 година у Трећем пунском рату, пала под римским мачем који ју је девастирао до те мере да су данас присутни тек покоји обриси првобитног Кварта Хадашта (Новог Града). Усамљени стубови и зидине некадашње цитаделе, у оквиру које је живело око пола милиона становника због чега је Картагина словила за један од највећих градова, данас само подсећају посетиоце на историјско богатсво, не слутећи да ће једног дана бити само слово на папиру и окрњени камен на брду.
Лице и наличје главног града
Престоница Туниса - Тунис - простире се на дупло већој површини од Београда, премда у њему живи око 2,5 милиона људи. За овај град може се рећи да има доминантан европски шмек, што је и логично, будући да је читава држава била под француским протекторатом око пола века. Зато се за Тунис недвосмислено може рећи да је изграђен на исламском наслеђу, али у европском дизајну. Ипак, оно што неће имати прилику да видите у градовима на нашем континенту, а што је овамо доминантно, јесу нестварно густи дрвореди бенџамина; знате оно дрвце које се код нас води као собна биљка, али цркава у свачијој соби?
Али, да бисте се упознали са срцем тунижанске престонице, морате да зађете у Медину - стари град, чије су улице, прављене дословце по мери човека, претворене у огромну пијацу, илити сук. Провлачење кроз густу реку усхићених људи, жељних јефтиног шопинга и незаборавног искуства, некима може да буде анксиозно или да иде на живце, али је ипак нешто што не треба пропустити. Премда се чини да је цуњање туда загушљиво и претопло - није. Градитељи су осмислили јединствену архитектуру кроз коју констатно циркулише ваздух и чини да шетња, ма колико дуга била, буде и те како подношљива! Савет: не пропустите да купите оригинална заводљива етерична уља која ће вам трајати више него било који парфеми (30 грама, што се може и разредити у два децилитра дестиловане воде), и то по цени од 25-30 динара (што је око осам евра), као и плод кактуса (за динар-два) који многе асоцира на дињу.
Аслема (здраво), мадаме Сахара
На путу ка Сахари, најатрактивнијем одредишту у Тунису, имаћете прилику да се упознате са бројним несвакидашњим местима, попут Керуана (Кајроана) који слови за најважнији центар исламске учености и изучавање курана, а у ком је смештена и Укбетова џамија, једна од најстаријих и највећих у држави.
Потом следи дужа вожња, током које имате прилику да пробате свеже пистаће и праве-правцате урме, док из километра у километар све више задирете у пустињу, због чега густи засади маслина, оивичених катусима, еукалиптусом и смећем, бивају замењени призорима као са Дивљег запада, кроз које тумарају мигранти из Чада и Нигерије, те где вас пут, паралелно са железничком пругом, води све до Гафсе, црвеног града, на чијем југо-западном обронку се налази огромна плантажа палимних урми (где, као у правом харему, на једну мушку палму „иде“ стотинак женских), док се уз обилазницу на северној страни протеже пресушено корито реке (једно од бројних, а које се зове „вади“) претворено у стајаћу депонију која, додуше, не мирује у потпуности јер константно расте. А онда се стиже до Тузера, визуелно ништа атрактивнијег града, али ипак центра препознатљивог по сахарском сафарију, где вас чекају yipovi (по обећавањима климатизовани, али у пракси не бива тако), који вас воде на прво званично упознавање са „мадаме“ Сахаром. Савладавање безазлених дина, обилазак филмског сета „Ратова звезда“, кушање сахарског хлеба печеног под пепелом, испраћање Сунца које се стапа с најфинијим песком по ком је веома пријатно ходати - само су неки од незаобилазних доживљаја на овој сахарској авантури, која се ту не завршава...
Јер, Сунце треба дочекати наредног дана и то на пресушеном сланом језеру Шот ел Џерид, док извирује иза Атласких планина, водећи вас до Доуза, где је главна атракција јахање камила и вожња квадова по нешто нежнијим динама и елегантнијем рељефу од претходног. Уколико нисте имали прилику да прошетате на леђима „жмела“, знајте да вас по силаску чека упала мишића у ногама и рукама, болови у доњем делу кичме, као и бакшиш од једног тунижанског динара, евентуално два-три...
Завитире у подземни свет Бербера
А док вас те муке још не савладају, пут вас води у нови свет Туниса - градиће Тамезрет и Матмату, где живе Бербери, некада номадски народ који је први настанио подручје овог дела Африке. Њихов данашњи опстанак одликује живот под земљом (мада не онако како то аутоматски замишљате), тако што у „зидовима“ ископане рупе праве раштркане просторије. Будући да и Бербери иду у корак са светом, од својих локалитета су направили туристичке дестинације, са хотелима и ресторанима, док и поједине породице радо дочекују посетиоце, показујући им свој кутак и нудећи им своје производе. И све то уз бакшиш од динар, евентуално два-три...
Некад се колосеумом сливала крв, а данас…
Упознавање с Тунисом можемо привести крају посетом Ел Џему, где се налази најстарији и највећи амфитеатар у Африци, а који су изградили Римљани почетком 3. века, за гладијаторске борбе и трке. Овај колосеум, који је у 17. веку окрњен зарад изградње кућа и џамија, могао је да прими око 30.000 гледалаца, а данас је туристичка атракција која служи и за одржавање фестивала и концерата, због чега утисак који стичете на грађевини и није толико упечатљив, будући да вам и усред бела дана са огромних звучника трешти музика, чак и у подрумима који су служили за припрему бораца и животиња, али и одлив крви рањеника (а данас за мокраћу бахатих туриста).
Одушевљење, али и разочарење
Уколико се предано посветите упознавању Туниса, државе која је све атрактивнија туристима, нећете имати потребу да му се поново вратите. Исти утисак ћете пак имати и ако све дане проведете само у хотелу, јер засигурно нећете бити задовољни услугом и понудом, чак и ако су окићени са свих пет звездица. Сви су жељни бакшиша (јер им је он највећа зарада); жене су те које раде у пољима, а мушкарци по васцели дан (већ од 4 ујутру) седе у кафићима и оговарају; уколико се не ценкате с продавцима, ценкаће се они сами са собом и свеједно вам спустити већ ионако ниску цену; не очекујте рибу на менију, јер њу једе само тунижанска елита, међу којима су најбројнији лекари и мафија...
Бислема, Тунисиа!
Довиђења, Тунис!
Текст и фото: Леа Радловачки
