Боравећи у њему нисмо се сусрели са шкртошћу – напротив, људи су овде пријатни, љубазни, предусретљиви и гостољубиви, а ни природа у околини не одаје такав утисак, богата је и раскошна.
– Пирот је мали град, капија на истоку и капија на западу, која плени својим полoжајем, а чим човек закорачи у њега осети добродошлицу. Такав је ово крај, такви су овде људи – да није таквих људи, не би било ни развоја туризма. Ово је леп градић са типичном архитектуром за овај крај, са тврђавом, лепом околином и добром гастрономском понудом – упућује нас је Драган Јовановић, стручни сарадник Туристичке организације Пирота.
Оно што нас је прво привукло је тврђава или како је овде зову Кале поред које протиче Бистрица. То је лепо очувано мало утврђење које је задовољство обићи. Неки га зову и Момчилов град. Мало се зна о војводи Момчилу: живео је у првој половини XIV века и учествовао у византијским грађанским ратовима у којима је успео да добије високу титулу деспота. Историјски није разјашњено да ли је сам Пирот (или Момчилов град) подигао војвода Момчило или је то урадио кнез Лазар услед страха да ће доћи до најезде Турака, јер се град налазио на правцу турских продирања.
– Пиротска тврђава спада у 15 најочуванијих српских средњовековних тврђава. Она је подигнута почетком XIV века и према причи налази се на темељима знатно старијег утврђења из римског периода. Она је вероватно утицала на име града Пирота. Оно је грчког порекла од речи пиргос (пирг – торањ, кула). Наш град је од античких времена био на путу Via militaris (војни пут) који је после назван Цариградски друм. Пирот је од давнина био место сусретања разних народа које се огледа и у пиротском говору. Он није шопски, а није ни српски. Ми имамо речник израза и фраза од 52 тома који је сачинио Драгољуб Златковић – објаснио нам је Драган Јовановић.
Потом одлазимо до Завојског језера на Старој планини које је од Пирота удаљено само 18 километара. Лепота смарагдне боје одузима нам дах. Кажу нам да је ово језеро дуго 17 км и да је прави рај за риболовце.
Око нас су природне реткости пре свега Национални парк Стара планина где се налази специјални резерват природе Јерма. За љубитеље планинарења на њој постоји велики број обележених стаза, видиковаца и одморишта, а 30 посто водопада у Србији налази се управо на овој планини. Испод врха Копрен налазе се чак три језера. Да је ово резерват природних реткости сведочи податак да овде има и биљака које још само има у Сибиру – открива нам Јовановић из ТО Пирота.
Јединствени у свету
Према речима нашег саговорника Драгана Јовановића пиротски ћилими су јединствени у свету због шара, квалитета вуне, начина њеног бојења, због ткања на посебном, вертикалном разбоју, што га ткају искључиво жене, а пре свега по томе што је пиротски ћилим једини ћилим с два лица! То значи да нема крајеве вунице који висе на наличју. Сматра се да су Пироћанке осмислиле ову посебну технику невидљивих завршетака како би, кад се исхаба једна страна, окренуле ону другу, очуванију...
Пиротски ћилим је сада заштићен као нематеријална културна баштина Србије и кандидат је за УНЕСКО-ву листу нематеријалне баштине човечанства.
Због ових лепота пиротски крај је све посећенија туристичка дестинација што потврђује и 60 хиљада ноћења у току прошле године. И ми смо брзо схватили да смо мало времена одвојили да обиђемо све лепоте које су у овом крају... Зато смо већ донели одлуку да дођемо поново на више дана.
– Сматрам да ће туризам успети да одржи овај крај, јер пре 50 година су људи одлазили из села желећи да се запосле у фабрици, а сада имамо једну другу фабрику звану туризам која ће можда вратити квалитет живота поново на узлазну путању које заслужује ово подручје – поручује Јовановић.
Наш саговорник нам је указао да у граду нема ресторана, јер се добра храна увек једе у добрим кафанама! Запутисмо се у једну да пробамо чувени качкаваљ, пеглану кобасицу, али и друге ђаконије које овај крај нуди. Мало је рећи да су нам непца певала, али додаћу да ни новчаник није плакао – овде су цене приступачније него у већим градовима.
– Ми смо 2015. године добили награду за изузетну дестинацију Европе када је у питању гастрономија... Показали смо да смо специфични и традиционални. Каже се Пироћанци су шкрти – а ја кажем дођите да се сами уверите колико смо шкрти, а колико своје богатство делимо са свима који нам дођу – поручио је Драган Јовановић из Туристичке организације Пирота.
Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић
