То откриће представља прекретницу у историји науке, саопштио је ЦЕРН.
Годину дана касније Франсоа Англер и Питер Хигс добили су Нобелову награду за физику.
Они су деценијама раније заједно са Робертом Браутом предвидели такозвано Хигсово поље, које прожима универзум, манифестује се као Хигсов бозон и даје масу елементарним честицама.
"Откриће Хигсовог бозона била је монументална прекретница у физици елементарних честица. Означило је истовремено и крај вишедеценијског истраживања и почетак нове ере проучавања ове веома специфичне честице", рекла је генерална директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђанот.
Током 10 година након тог открића, физичари су направили даље кораке ка разумевању универзума - не само што су потврдили да је честица која је откривена 2012. године заиста Хигсов бозон, већ су почели и да граде слику о томе како је присуство Хигсовог бозона започето у десетини милијардитог дела секунде након Великог праска.
ЦЕРН и међународни партнери истражују техничку и финансијску изводљивост акцелератора ФЦ Ц - много веће и моћније машине, ца пречником од чак 100 километара.
Такав акцелератор је, како се наводи, планиран у новој Европској стратегији за физику елементарних честица и могао би да задржи водећу улогу Европе у тој области науке.
Србија је пуноправна чланица ЦЕРН-а од 2019. године.
