И ДОМАЋЕ СНАГЕ, МАКАР СИМБОЛИЧНО, У НАСИНОЈ МИСИЈИ „ЕВРОПА КЛИПЕР” Имена на микрочипу путују до Јупитера

Mеђупланетарна мисија “Европа Клипер”, свемирске агенције НАСА, предвиђена је за лансирање у јесен 2024. године, како би научници проучили Јупитеров сателит Европу, где би требала да стигне 2030. године.
a
Фото: pixabay.com

До тада НАСА је позвала људе широм света да пошаљу своје име у лет над далеким сателитом. То се може учинити пријавом на сајту (www.europa.nasa.gov), што је до сад учинило више од 1,5 милиона људи. Имена ће бити снимљена на микрочипу уграђеном у летелицу, величине новчицћа од једног евра, где је сваки ред текста широк само 75 нанометара. Главни циљ мисије је да утврди да ли испод површине Јупитеровог леденог месеца постоје места која би била погодна за развој живота, макар микроорганизама, потом разумевање геологије, ледене коре и океана испод ње.

Свемирска летелица ће се бити у орбити око Јупитера, направиће око 50 прелета над Европом (25 километара изнад површине). “Европа Клипер” ће бити највећа свемирска летелица коју је НАСА икада развила за планетарну мисију. На летелици ће бити камере и спектрометре за прављење слика високе резолуције и мапа састава површине и танке атмосфере Европе, радар који продире у лед и који ће тражити подземне воде, као и магнетометар. Летелица ће носити термални инструмент за прецизирање локација топлијег леда и можда недавних ерупција воде, као и инструменте за мерење састава ситних честица у месечевој танкој атмосфери и околном свемирском окружењу.

Европа се састоји од силикатних стена, површинска температура износи – 150 степени Целзијуса, има ледену кору дебљине између 75 и 100 километара ишарану црвеним линијама од сумпора које научници још нису сигурни како да објасне, али сматрају да то сугеришу на постојање различитих тензија испод коре. Океан испод леда би могао да има дубину од око 100 километара, а количина воде је  више него два пута већа од течности у свим воденим површинама на Земљи. Такође, сматра се да испод површине сателит геолошки активан и да око тих топлијх извора могу да живе организми (екстеремофили), пошто је телескоп “Хабл” је детектова облаке водене паре које сателит избацује у свемир.

Силвиа Ковач

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести