Тим предвођен Розали Лопез с Технолошког института у Калифорнији казао је да је Титанова видљива спољашност једна од геолошки најразноликијих у Сунчевом систему, пише France24.
"Упркос разликама у материјалу, температурама и гравитационим пољима између Земље и Титана, многа обележја њихових површина слична су и могу се интерпретирати као производ истих геолошких процеса", објавили су научници у часопису Nature Astronomy, преноси klix.ba.
Користећи радарске и инфрацрвене податке које је генерисала сада већ покварена сонда Cassini, која је извршила 20-годишњу мисију срушивши се на Сатурн 2017. године, научници су успели да попуне многе празнине у мапирању Титана удаљеног неких 1,2 милијарде километара од Земље.
Дине и језера релативно су млади, а планинске површине су нешто старије.
Површина Титана обликована је накупљањем и ерозијом седимената, с динама на екватору, висоравнима у средишту и језерима на половима.
Баш као и на Земљи, Титанова је површина обликована кратерима, ерозијом, кретањем тектонских плоча и вулканским активностима.
"Титан је једино познато небеско тело осим Земље које има површине у течном стању. Метан се на веома ниским температурама јавља у три стања, чврстом, текућем и гасовитоми на Титану чини циклус какав је на Земљи сличан киши која ствара реке и језера те потом испарава како би поново обликовала облаке", објаснила је Алис Ле Гал, једна од научница која је радила на овом истраживању.
