Харви Мејсон је за званични „Греми“ сајт изјавио да ће вештачка интелигенција дефинитивно имати удела у обликовању будућности и да ће сигурно постати део музичке индустрије као и целог друштва те је неопходно да се поставе границе како би додела награда била фер и поштена. Он такође наводи: „У овом тренутку ћемо дозволити слање музике и садржаја са вештачком интелигенцијом, али награда ће бити додељена само креаторима који су дали свој креативни допринос у одговарајућим категоријама“.
Извођачи настали помоћу вештачке интелигенције неће моћи да добију награду, што би значило да популарна Микела, уколико то пожели, неће моћи да освоји „Греми“. Микела је поп звезда и инстаграм сензација која је настала уз помоћ компјутерски генерисане графике (Computer- Generated Imagery). Поред тога што је популарна инфлуенсерка која на Инстаграму броји 2,8 милиона пратилаца, њене песме на платформи Јутјуб достижу и до седам милиона прегледа. Присуство Микеле на музичкој сцени представља један потпуно нови приступ читавој музичкој индустрији. Њен утицај на публику и њене пратиоце је очигледан те и сам успех, који је остварила, сведочи томе да се уметност не мора ограничити искључиво на људе и да вештачки створени ликови могу бити аутентични извођачи. Оваква врста иновација пружа различите могућности технолошког напретка и отвара простор за ширење граница креативности, стварање нових жанрова и стилова на јединствене начине. Микелино појављивање у музичком свету приказује промене које су се догодиле у индустрији и које су остварене коришћењем вештачке интелигенције те и да је могуће створити нове извођаче као виртуелне ликове. Док иза Микелиног гласа можда стоји стварна особа, на интернету су се појавиле и песме за које су људи мислили да представљају производ њихових омиљених извођача, међутим, стварност је потпуно другачија. Вештачка интелигенција нас је упознала и са новим програмима који су у стању да направе потпуно нову музику у којима вештачки генерисани гласови звуче скоро идентично као гласови светски познатих певача.
Као неко ко и сам прави музику, популарни млади певач Филип Балош, за „Дневник“, говори да вештачка интелигенција неће заменити људски ум: „Сматрам да вештачка интелигенција никада неће бити креативна као људски ум, али је могуће да ће имати одређени утицај на само стваралаштво људи.“
Песма „Срце у рукаву“ (Heart on my sleeve) привукла је пажњу публике одмах након објављивања. Иако звук подсећа на гласове популарног америчког репера Дрејка и певача Викенда, истина је да је песма, заправо, производ вештачке интелигенције. Када је у питању креирање овакве врсте песама и имитација гласова већ признатих извођача мишљења су подељена. Док неки сматрају да је то будућност, други пак мисле да је то прелажење граница. Филип Балош сматра да је забрињавајућа чињеница то што певачи више неће морати да певају своје песме, те наводи: „Иако ми је занимљив овај нови тренд на Твитеру и Тиктоку, где Аријана Гранде може да пева песму од Луке Блека или Лана дел Реј песму од Лејди Гаге, сматрам да је застрашујућа помисао да певачи више неће морати да певају своје песме, већ да ће моћи да раде компијутерски генерисану музику“. Популарни ди-џеј, Дејвид Гета је, такође, експериментисао са вештачком интелигенцијом када је коришћењем ове технологије направио песму која садржи глас инспирисан стилом репера Еминема. Гета је том приликом за Би-Би-Си изјавио да је потпуно сигуран да будућност музике лежи у вештачкој интелигенцији али само у виду алата.
Међутим, уметница Тарин Садерн сматра да је вештачка интелигенција, поред алатке и врло моћан сарадник. Уз помоћ програма званог „Ампер“, којег је користила за компоновање музике, Садерн је публици представила први поп албум који је продукт вештачке интелигенције. Позитивна страна употребе програма попут „Ампера“ огледа се у томе да сада и људи, који се не баве нужно музиком, могу да експериментишу и истраже своје уметничке потенцијале на једноставан начин. Поред позитивних страна ту су и оне негативне што потврђује и Балош: „Вештачка интелигенција може бити алатка која ће нам помоћи у креативном смислу, дати неке нове идеје и убрзати процес стварања музике. Међутим, може бити и алатка која ће нам комплетно завршити процес стварања и неће нам дати простора да се креативно изразимо.“ Он такође додаје: „Ако смо могли до сада без вештачке интелигенције, можемо и у будућности“.
Евровизија за вештачку интелигенцију
Уредница холандског јавног емитера „ВПРО“, Карен ван Дијк, је 2020. године дошла на идеју да направи такмичење, по угледу на Евровизију, чији ће учесници правити песме у којима ће користити вештачку интелигенцију. Ова занимљива иновација спојила је 13 тимова из различитих крајева света, Холандије, Аустралије, Белгије, Француске, Немачке, Уједињеног Краљевства, Швајцарске и Шведске. Гласање се одвијало по евровизијском систему, док је жири, сачињен од експерата на пољу вештачке интелигенције, гласао у зависности од удела вештачке интелигенције у песмама, публика је гласала на основу сопственог укуса. Аустралијски кантаутор и певач Ендру Џејмс, познатији као Чарлтон Хил, и продуцента Џастин Шејв победили су са невероватним продуктом званим „Прелепи свет“.
Изванредан аспект ове технологије огледа се и у чињеници да је могуће вратити музику из прошлости. Обожаваоци класичне музике сада могу да чују и недовршено дело чувеног Лудвига ван Бетовена. Када је Бетовен преминуо, оставио је део свог наследства у виду 40 скица за 10. симфонију која никада није довршена, све до сада. Тим који је, сарађујући са вештачком интелигенцијом, учествовао у остваривању овог пројекта чине експерти из света музике и машинског учења. Иако никада неће звучати идентично и аутентично као оригинална оставштина Бетовена, вештачка интелигенција је, заједно са људима, успела да направи и учини све оно чему смо некада могли само да се надамо.
Ивана Јапунџа
