Научни сарадник института за медицинско-биолошка истраживања Руске академије наука Александар Смолејевски учествовао је 2011. године у чувеном експерименту “Марс 500”.
Тај пројекат је подразумијевао имитацију лета међународне посаде на Марс, излазак на површину, ванредне ситуације и потпуну изолацију унутар “свемирског брода”, која је трајала 520 дана.
Стручњаци сматрају да би лет на Марс могао до потраје и до девет месеци, а све време човек ће бити изложен радијацији, јер јонизујуће зрачење јача са већом удаљеношћу од површине Земље.
Дебљина зидова свемирског брода неће бити довољна за заштиту од зрачења и зато је за жене боље да не путују на Марс. Оне, по правилу, живе дуже него мушкарци, што значи да је шанса да оболе од карцинома због кумулативног утицаја зрачења много већа него када је реч о супротном полу.
Према речима Александра Смолејевског, ниво радијације са којим ће се путник суочити довољно је проучен. Доза радијације која није опасна по живот, али је ипак ризична по здравље износи 1.000 милисиверта.
“Космонаути добијају око једног милисиверта дневно. У нашем случају то је 520 милисиверта током целог путовања, што значи да су космонаути ван животне опасности. Али и даље постоји ризик од онколошких обољења, који се појављује након што је човек добио 660 милисиверта”, појашњава он.
Али, проблем је у томе што ће лет трајати 520 дана само у идеалним условима. Ако дође до јачања соларне активности, доза радијације биће повећана стотину пута, што ће одмах убити посаду.
Ако и када људи стигну живи до Марса, мораће да изведу веома сложену и опасну процедуру спуштања.
У случају да и то преживе, поново ће наићи на јако зрачење.
Они који су допутовали на Марс биће поново изложени јонизујућем зрачењу, што би могло да доведе до деградације когнитивних функција. Астронаути тада неће бити у стању да испуњавају задатке, а можда ће чак и заборавити шта треба да раде.
Посебан проблем је што се леукемија појављује као могућа последица зрачења.
