Мало је познато да се ова велика светиња у хришћанству налази на Цетињу, а да је вековима пре него што ће завршити у Манастиру Светог Петра Цетињског била и у Жичи, и на Дедињу.
Руку којом је Свети Јован крстио исуса Христа у Жичу је донео Свети Сава, први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве.
Свети Сава је два пута одлазио на ходочашће у Свету земљу, што је у време у ком је он живео био велики подвиг.
Кад се први први пут враћао из Свете земље у отаџбину, од Латина је купио десну руку, односно реликвијар Светог Јована Крститеља у ком је део моштију светитеља.
Овај реликвијар Свети Сава је донео у домовину и дуго је био чуван у манастиру Жича.
Пред пад Смедерева последња српска деспотица Јелена руку Светог Јована Крститеља послала је своме оцу Томи који је био господар данашњег Пелопонеза. Бежећи од Турака, Тома је отишао у Рим, у нади да ће добити помоћ западног хришћанства у борби против Турака. Испред Рима, папа је са свим кардиналима дочекао реликвију и поклонио је свом родном граду Сијени, где се и данас налази.
У Истанбулу, у Топкапи сарају, некадашњој резиденцији османских султана, чува се други реликвијар.
Реликвијар је добијао облик оног дела тела чији је најмањи делић моштију садржавао. У Истанбулу у музеју Топкапи сарај чува се рука Светог Јована Крститеља која је пала у руке Турака кад су заузели Цариград. Такође, у Турској се чува и лобања Светог Јована Крститеља. Ту лобању је влашки владар поклонио светогорском манастиру. Кад су харале болести, монаси су ишли у те крајеве, носили реликвије и молили се да прође пошаст.
Малтешки витезови били су тада на Родосу и тражили су од султана Бајазита Другог да им пошаље ту реликвију која је била у султановој ризници. Он им је услишио жељу. После 100 година његов потомак, султан Мурат Трећи тражио је да се рука врати. Али, кад су је давали, Турци нису отворили реликвијар да виде шта се од делова руке у њој налази. Витезови су били вешти, отворили су реликвијар, извадили део моштију, затворили реликвијар и вратили га у Топкапи сарај.
Кад је Наполеон Бонапарта расформирао Малтешки ред, његов генерал отишао је у Русију и цару Александру Првом предао ту реликвију. Она је чувана у дворској капели. Кад је последња руска царица напуштала Русију, она је понела реликвију. Преминула је у Данској 1928. године, а реликвијар са руком Светог Јована Крститеља оставила је на поклон српском краљу и српском народу у знак захвалности што су Срби као нико други прихватили емигранте из Русије. Реликвијар је чуван на Дедињу у дворској капели.
Кад је краљ Петар напуштао Београд понео је са собом ову велику светињу. Дошавши на Острог да се поздрави са патријархом Гаврилом, одлучио је да у манастиру остави реликвијар на чување. Краљица Марија Карађорђевић била је посебно везана за реликвијар са руком Светог Јована Крститеља. Зато и не чуди што је прво што је питала краља Петра било где се реликвијар налази. Сазнавши да је под Острогом, душа јој је била мирна, јер је имала велико поверење у монахе и знала је да ће рука којом је Свети Јован крстио Исуса бити добро чувана.
Није погрешила. Данас се реликвијар са руком Светог Јована Крститеља налази у Цетињском манастиру и чува с великом пажњом и бригом као светиња непроцењиве вредности.
(srecna.republika.rs)
