Људи који стално касне су често оптимисти и нереални, а овакав начин размишљања утиче на њихову перцепцију времена. Не раде то намјерно, већ искрено верују да ће успети да ураде све што су планирали и да стигну тамо где треба на време. Али тај план се увек изјалови и они увек касне, објашњава Дајана ДеЛонзор у књизи „Никад више не касни“.
Професор психологије Џеф Конте са Универзитета у Сан Дијегу је урадио истраживање на ту тему. Он је испитао два типа личности – тип А (нестрпљив и такмичарски) и тип Б (креативан и опуштен). Он је особе склоне кашњењу сврстао у тип Б.
Задатак испитаника из обе групе био је да покушају да погоде колико је тачно времена прошло. Људи из групе А рекли су 58 секунди, а људи из групе Б су рекли 77 секунди. Тиме је доказао да људи који стално касне заиста имају другачију перцепцију времена, односно немају правилан осећај за проток времена.
Такође, ови типови људи се не љуте када други касне, јер их виде кроз ширу слику. Осим тога, спонтанији су, не замарају се стварима на које не могу да утичу, на пример, то што аутобус касни. Зато око себе шире позитивну енергију која је пријатна другима.
Људи који касне умеју да спакују ствари у торбу пет минута прије поласка, у последњем тренутку пронађу смештај или лет… Оптимисти су и не мисле да неће успети у ономе што су зацртали, чак и ако успеју то у последњем тренутку.
Због тога могу да буду успешнији у животу и имају шансу да живе дуже од људи који никада не касне. Али они имају и своје недостатке, кажу истраживачи.
Пошто не могу да контролишу вријеме, често немају контролу ни над новцем, нису упорни да, на пример, заврше дијету коју су започели. Више живе за садашњост него за будућност, па им штедња за старе дан није јача страна, преноси ЦДМ.
